Danas je Spasovdan: Ovo su narodni običaji

Štampa

litija10

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.

Spasovdan je spomen na dan kad se Spasitelj uzneo (vazneo) na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju.

Događaju koji se zbio u Vitaniji, na Maslinskoj gori kod Jerusalima prisustvovali su Hristovi apostoli.

„Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: „Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.

Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima“.

I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih, i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane“, zapisali su sveti jevanđelisti Marko i Luka o ovom događaju.

Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu.

Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom. 

U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.

Sveradosnim vaskršnjim pozdravom „Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse“ pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.

Ovaj praznik je slava grada Čačka, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.

Običaj iz vremena boga Peruna

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana, verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju, pa to nisu tog dana ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.