Ljudima na Goliji treba put, a ne skijalište(Video)

Golija skijalistePlanina Golija, koja je zaštićeno prirodno dobro, trebalo bi da dobije ski centar na skoro 4.000 hiljade hektara najvrednijeg dela parka prirode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da će gradnja skijališta ugroziti retke sove koje žive na Goliji, a Nikola Stanojević iz tog Društva ističe da su mu meštani sela u razgovoru rekli da im treba jedino - put.

Golija ski

Park prirode Golija je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, koje je Unesko proglasio Rezervatom biosfere. Gradnja na ovoj planini je prema propisima Uneska moguća isključivo prema propisima koji podrazumevaju zaštitu životne sredine.

Nikola Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije rekao je u Novom danu da smeta to što instrumenti koji štite park prirode ne funkcionišu, iako su formulisani zakonima. Prema njegovim rečima, interesi zaštite prirode ostaju sa strane.

Nadležni kažu da će izgradnjom ski centra biti omogućen razvoj četiri opštine, dok sagovornik N1 to negira navodi slične primere - Kopaonik i Staru planinu.

"Ista priča, 2009. godine je u parku prirode Stara planina napravljen hotel, isti model, isti konsultant. Moj utisak je da lokalno stanovništvo od toga ima malo koristi. Oni što njima treba nije ski centar, njima treba komunalna i socijalna infrstruktura koju nemaju", napominje Stanojević.

On kao primer navodi selo Brusnik koje se nalazi 45 kilometara od Ivanjice, kojoj opštinski i pripada.

"I veći deo tog puta je u najboljem slučaju makadam, ima manjih delova asfalta koji je katastrofalan. Svaki stanovnik parka prirode je rekao: 'Dajte nam put!'. Osim puta tu nema ambulante, pošte. Lekari od sela do sela dolaze u kućne posete, ali to je prilično zanemareno područje i nije jasno zašto da bi ljudima napravili put treba da napravite hotel na vrhu tog sela, a planovi kakvi jesu i ne predviđaju da put dođe u selo", objašnjava Stanojević.

On pita zašto smeštaj ne bi bio u selu umesto na vrhu planine, zašto se meštanima ne bi pokazalo kako da primaju goste I kako da plasiraju svoje lokalne proizvode.

Masterplan za gradnju ski centra za Goliju uradila je firma koja je do sada projektovala 500 ski centara u svetu. Međutim, ski centri se u svetu uglavnom nalaze u podnožju, a ne na vrhu planine, kako je na Goliji planirano.

Gost Novog dana kaže da je relativno šta je to podnožje, a šta vrh. On objašnjava da je većina tih centara u Alpima, čija je prosečna visina 2.500 metara, a hoteli se grade na visini od 1.000 do 1.800 metara nadmosrke visine, dok je najviši vrh Golije nešto viši od 1.800 metara.

"Kada na to mesto stavite hotel nemate gde da stavljate žičare i staze nego ispod toga. Oni se nisu vodili zaštitom prirode. Planom područja prostorne namene, koji je ustanovljen osam do devet godina posle ustanovljavanja parka prirode, napravljena je dualna namena parka prirode - turizam i zaštita životne sredne su ravnopravni. To apsolutno nije tako, na tih način promenjena je odluka da to bude zaštićeni park prirode", napominje gost Novog dana.

Ako dođe do planirane gradnje moguć je nestanak sove gaćaste kukumavke, koja živi u gustim šumama poput Golije, sporo se prilagođava promenama staništa.

"To je stanarica, vrsta je stalno tu i strogo je vezana za taj tip staništa na kojem je predviđen ski centar. To su uslovi kakvi preovlađajuju u tajgi ili u Skandinaviji na severu Evrope. U svakom slučaju, kada urbanizujete jedno područje, kada na 4.000 hektara ispresecate šumu stazama i žičarama, kada povećavate broj ljudi u šumi, vi menjate stanište kakvo to ptica može da podnese", kaže Stanojević i napominje da se populacija koja nestane ne obnavlja tako lako.

Osim ove ptice, na Goliji živi i mala sova, koje ima nekoliko desetina parova u Srbiji, a tu je i šumska koka, kao i veliki broj običnih ptica.

Gost Novog dana kaže da ornitolozi i drugi aktivisti nemaju mnogo mogućnosti. Mogu da se obrate svim institucijama u lancu donošenja odluka. Svi pravni lekovi i rokovi su odavno istekli u slučaju Vlade Srbije, koja je donosilac plana.

"Bitno je da pokušemo da budemo što delotvorniji u postupcima prostornog uticaja i strateškim procenama uticaja, koje će doći na red. Kao poslednja solucija, ako ne bude sluha državnih organa, onda ćemo se obraćati sekretarijatu Uneska", zaključuje Stanojević.

Izvor:N1
View on YouTube

Pin It
Dodaj komentar


RADIO STANICE SRBIJA

IR radio SLUSAJ RADIO

MATIS

IVANJICA INFO

  • Media Shop
  • Media Shop
  • Media Shop
  • image
  • image
  • image
  • image

DUO NENI

DUO NENI 1

Poslednji komentari

Free Joomla! templates by AgeThemes