Arsen Đurić: Čajetina subvencioniše selo sa 40 miliona godišnje

Arsen Djuric zamenik predsednika opstine Cajetina Foto Nenad Kovacevic 768x432“Opština Čajetina, najrazvijenija lokalna samouprava Zlatiborskog okruga, prednjači u ovom delu Srbije po velikim ulaganjima u infrastrukturu, puteve, selo, u stvaranje sve boljih uslova života na ovom području”, kaže zamenik predsednika opštine Čajetina Arsen Đurić  za “Zlatiborske vesti”.

Dobra strategija i dugoročno planiranje, kao i kontinuitet rada ove lokalne vlasti (budući da realizacija strateških projekata ne može biti ograničena na jedan mandatni period), iznedrili te vredne rezultate, istakao je Đurić. Kao vrlo značajna on izdvaja ulaganja lokalne samouprave u sela i seosku infrastrukturu.– Asfaltirano je u protekle četiri godine (u periodu intenzivnih ulaganja u kapitalne projekte) više od 80 kilometara puteva, što na Zlatiboru i Čajetini, što u seoskim mesnim zajednicama. Urađeno je preko 10 kilometara novih vodovoda, kanalizacione mreže. Time se stvaraju uslovi za dalje širenje Zlatibora, za ekspanziju njegovog razvoja, kao i uslovi da ljudi na selu mogu da ostanu da žive.  Pored toga otvoreno je pet vrtića u seoskim mesnim zajednicama i na taj način olakšano ljudima da mogu da funkcionišu, da rade, jer imaju uslove da ostave decu u vrtiću. Organizovana je i služba gerontodomaćica koju u potpunosti finansira opština Čajetina: ima blizu 150 korisnika, starih ljudi kojima gerontodomaćice pomažu oko kućnih poslova, donose im hranu i lekove, stižu do svake kuće i u zabačena područja na teritoriji opštine. To mnogo znači tim starim ljudima, olakšava im život, a znači i njihovoj deci koja žive negde po Srbiji ili po svetu kad znaju da im neko brine o ostarelim roditeljima – kaže Đurić.

Što se tiče poljoprivrede, smatra on, opština Čajetina ima najsveobuhvatniji i najbolji program subvencionisanja: – Mi subvencionišemo sva registrovana poljoprivredna gazdinstva za sve što se odnosi na poljoprivredu. Bilo da je reč o izgradnji poljoprivrednih objekata, o nabavci nove mehanizacije ili priključnih mašina, o zasadima voća, plastenicima, staklenicima, sistemima za navodnjavanje, osiguranju, subvencionisanju stočne hrane za ženska grla stoke, pčelarstva… Time smo u značajnoj meri pomogli ljudima da počnu da se bave poljoprivredom ili unapređuju postojeću proizvodnju. To su ozbiljni budžeti, mi za subvencije godišnje podelimo od 30 do 40 miliona dinara tih sredstava. Na taj način smo uspeli da povećamo stočni fond na teritoriji opštine, da zažive novi zasadi maline, voćnjaci i drugo. Poljoprivredna mehannzacija obnovljena je u značajnoj meri, subvencionišu se i neki projekti u seoskom turizmu. Kada se to poveže sa kvalitetnom infrastrukturom, merama podrške, seoskim vrtićima, sve je doprinelo stvaranju jedne dobre i povoljne atmosfere da ljudi ostaju u našim selima, da tu mogu da žive sa svojim porodicama, bave se poljoprivredom i od toga pristojno da žive.

Zamenik predsednka opština najavljuje Agroindustrijski centar kao budućeg nosioca razvoja poljoprivrede u našem kraju: – Nakon što smo otvorili mlekaru ‘’Naša Zlatka’’ koja je u vlasništvu opštine, odnosno ‘’Eko agrara’’ koji je opštinsko preduzeće, doći će do proširenja kapaciteta te mlekare, jer su izražene potrebe (ima dosta sirovine, a postoji tržište na koje mogu da se plasiraju ti proizvodi). Sledeća faza je izgradnja Agroindustrijskog centra koji će biti značajan ne samo za opštinu Čajetina već i za ceo region. Ideja je da se takav centar napravi po modelu privatno-javnog partnerstva gde bi opština bila vlasnik 50 odsto, a 50 odsto zainteresovani poljoprivredni proizvođači. Pa da tu nastane i hladnjača, pogon za preradu voća, povrća, mleka i drugo.

Imamo i Kancelariju za saradnju sa Ruskom federacijom koja je proteklih godina prikupila određene podatke, ali nije mogla ozbiljnije da deluje jer je tu bilo raznih opstrukcija. Mi smo se u poslednje vreme aktivirali s tom kancelarijom, stupili u kontakte sa ozbiljnim distributerima u Rusiji i tačno dobili njihove zahteve šta im treba, koje količine određenih proizvoda su im potrebne. Tako da će posao Agroindustrijskog centra biti otkup sirovina, njihovo pakovanje, eventualna prerada i plasiranje na tržište Ruske federacije. Ali ne samo na to tržište, nego i u Srbiju i druge zemlje. Jer mali poljoprivrednik nema dovoljne količine da se pojavi u bilo kom ozbiljnijem trgovinskom lancu. Ali ako se Agroindustrijskim centrom pokrije čitav ovaj region, mi bismo onda imali potrebne količine, a kvalitetne proizvode svakako imamo. Mislim da bi taj poduhvat bio u interesu ne samo poljoprivrednika opštine Čajetina nego i čitavog okruga.

Đurić je uveren da model Agroindustrijskog centra treba proširiti po Srbiji kako bi se poljoprivreda svuda razvijala:

– Mi smatramo da treba da postoji najmanje 20 takvih centara u celoj Srbiji koji bi pokrili određene regione i prostore. Na taj način se pomaže srpskom seljaku da ima gde da plasira svoje proizvode. To je važno kako ne bismo došli u situaciju kakva je bila sada u vreme vanrednog stanja: da su zelene pijace bile zatvorene i u megamarketima se prodavali poljoprivredni proizvodi iz Turske i ne znam odakle, dok su naši poljoprivrednici bacali svoje proizvode, što je katastrofa – zaključuje Arsen Đurić.

Pin It
Dodaj komentar


RADIO STANICE SRBIJA

IR radio SLUSAJ RADIO

MATIS

IVANJICA INFO

  • Media Shop
  • Media Shop
  • Media Shop
  • image
  • image
  • image
  • image

DUO NENI

DUO NENI 1

Poslednji komentari

Free Joomla! templates by AgeThemes