Leposavić: Mraz nije uzrok lošeg stanja u malinjacima Srbije

Štampa

aco leposavicOvih dana nam se obratio veliki broj čitalaca koji sa zebnjom pitaju da li su niske temperature i sneg u prethodnom periodu doveli do izmrzavanja maline i zbog čega je u celoj Srbiji prisutno veliko šarenilo u proizvodnim zasadima?

Odgovor na ova pitanja potražili smo kod našeg najpoznatijeg stručnjaka u malinarstvu, dr Aleksandra Leposavića iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

Za njega dileme po ovom pitanju ne postoje i on na tvrdnje da je malina izmrzla odrično odgovara. Leposavić kaže da je razlog zbog kojeg u velikom broju proizodnih zasada ne dolazi do buđenja pupoljaka, listanja i rasta plodonosnih mladara kompleksnije prirode i da su niske temperature samo pogoršale stanje u našim malinjacima. Po njemu, najveći uticaj na sveukupno lošu situaciju imaju dugogodišnja pogrešna agro i pomotehnika koju primenjuju naši proizvođači ali i veliko prisustvo, pre svega bolesti i štetočina u zasadima maline. Najveća greška koju proizvođači čine je nega i odabir nadzemnih prirasta na kojima malina donosi rod pa su tako u 99% rodnih zasada nadzemni prirasti formirani iz starog dela podzemnog ili nadzemnog dela stabla, odnosno patrljka a sama činjenica da ti prirasti nemaju sopstveni korenov sistem u ogromnoj meri utiče i na njihovu rodnost.

„Nestručnim odsecanjem izrođenih nadzemnih prirasta stimuliše se formiranje ovakvih prirastaka zbog čega se proizvođači susreću sa problemom da im novi izdanci ne izrastaju iz zemlje, odnosno iz zdravih pupoljaka korenovog sistema pa se veliki broj zasada ubrzo po sadnji uvodi u stanje  fiziološke zamorenosti i na taj način im se smanjuje prinos i životni vek“, kaže dr Leposavić za Nova RS.

On ističe da su problemi koji su takođe vezani za lošu agrotehniku pogrešna i često prekomerna upotreba mineralnih hraniva i neadekvatna zaštita malinjaka posle berbe. Bitan činioc uspešne proizvodnje maline predstavlja i pravilna priprema izdanaka za zimu a tome se kod nas posvećuje veoma mala pažnja i zbog toga su izdanci i pupoljci na njima osetljiviji na negativno dejstvo patogena i ekoloških činilaca tokom zime i ranog proleća. To je naročito izraženo u ovoj vegetaciji kada smo imali topao februar i hladan mart i april. To su situacije koje izuzetno pogoduju razvoju oboljenja bakterijskog porekla i zato se zaštiti izdanaka pred zimu i smanjenju infektivnog potencijala bakterija i gljivica mora posvetiti maksimalna pažnja, kaže dr Leposavić.

O ovim i drugim problemima u proizvodnji maline naš sagovornik je prošlog utorka govorio u Istočnom Sarajevu u okviru programa „Model savetodavstva u proizvodnji maline“ u Republici Srpskoj, na kojoj su učešće uzeli otkupljivači maline, predstavnici lokalnih zajednica, terenski agronomi i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske. Program je osmišljen sa ciljem unapređenja konkurentnosti podsektora maline, jer je konstatovano da je proizvođačim potrebno pružiti redovnu savetodavnu podršku u cilju povećanja prinosa i kvaliteta, imajući u vidu da ni najbolja cena ne može nadoknaditi gubitke uzrokovane niskim prinosima. U zajedničkom finansiranju modela trenutno učestvuje 10 otkupljivača maline koji sufinansiraju 50% troškova angažovanja agronoma, a preostalih 50% sufinansira 10 opština na čijoj teritoriji se nalaze proizvođači maline i MPŠV RS. O značaju programa i primene konkretnog znanja u praksi na ovom sastanku govorio je i ministar poljoprivrede Republike Srpske, prof. dr Boris Pašalić.

Na pitanje na koji način proizvođači mogu popraviti situaciju u zasadima maline naš sagovornik odgovara:

S obzirom na povoljne okolnosti za razvoj bolesti bakterijskog porekla, u stručnoj praksi naše zemlje poslednjih dana se preporučuje primena bakarnih preparata što je pogrešno. Vegetacija kod maline je prilično zakasnela i primena bakarnih preparata se u ovakvim slučajevima ne preporučuje jer bi dodatno usporila biološke tokove u biljkama a samim tim i normalno buđenja pupoljaka, listanje i rast plodonosnih mladara koji treba da postignu odgovarajuću dužinu da bi normalno cvetali i kasnije obrazovali plodove. Borba protiv bakterijskih infekcija veoma je otežana ali se u tu svrhu mogu koristiti i dobre rezultate daju određeni preparati sa ekstraktima čajnog drveta koji u kombinaciji sa preparatima koji u sebi sadrže makro i mikro hraniva i aminokiseline uvelikoj meri neutralištu štetno dejstvo bakterijskih infekcija. Pomažu i proizvodi koji ubrzavaju sintezu polifenola i fitoaleksina i time stvaraju uslove za jačanje prirodnih odbrambenih mehanizama biljke. Svi ovi preparati su apsolutno bezbedni i koriste se i u organskom konceptu proizvodnje” rekao je Leposavić za naš portal.

Kakva je situacija na svetskom tržištu i sa čime su se suočavali proizvođači maline u drugim delovima sveta, istaknuti stručnjak za naš portal kaže:

„Pad proizvodnje i nedostatak plodova na svetskom tržištu je karakteristika prethodnog perioda. Poljaci su imali periode veoma lošeg vremena i prema oceni njihovih stručnjaka kod njih se ne očekuje stabilizacija proizvodnje. Čileanci su sezonu 2020/2021. godina završili početkom aprila sa oko 27 hiljada tona proizvedenih plodova maline i pored ostalih problema, njihovi proizvođači i izvoznici su velike poteškoće imali sa kontrolom i velikim oštećenjima plodova usled prisustva azijske voćne mušice. Ovaj insekat pričinjava štetu na većini voćnih vrsta a kupci maline i kupine iz Čilea su u ovu Latinoameričku zemlju zbog toga u poslednjoj sezoni uputili dosta primedbi. Zbog toga se poslednjih dana u Čileu održavaju brojni seminari i radionice sa samo jednom temom a to je kako unaprediti dosadašnje mere borbe protiv mušice ploda koje kod njih očigledno nisu dale dobre rezultate. To je zadatak i za nauku i struku u našoj zemlji jer je prisustvo ove štetočine potvrđeno kod nas i ukoliko se njenoj kontroli i suzbijanju ne posveti potrebna pažnja možemo imati problema u proizvodnji i plasmanu ne samo maline negi i kupine i drugog voća“, ističe dr Leposavić iz Čačka.

Ljubica Sokić. Ozon press