Danas je Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan

Štampa

Vaznesenje 960x541Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vaznesenje gospodnje – Spasovdan, hrišćanski praznik, koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.

Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava ali i zavetina za čitavo selo.Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Hristos je pokazao da je jači od smrti.Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Hristos je pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom.Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan.Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio, nakon čega se počeo uznositi na nebo, čime se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.Opraštanje sa Vaskrsom Večernja služba, koja se služi u sredu uoči Vaznesenja, vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom.Početak i kraj službe se, na taj dan, vrši isto kao i na sam Vaskrs. Ponovo se pevaju radosna stihovi: “Neka vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi…” i “Evo dana koji je stvorio Gospod, uzradujmo se i uzveselimo se u njemu…”.Spasovdan je slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja, Istočnog Novog Sarajeva.