Српска православна црква прославља данас Светог Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле негујући хришћанску љубав.
Црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности које су дио хришћанске проповеди.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
На литургијама у православним храмовима, у православним домовима, виноградарским и гостионичарским еснафима помиње се страдање светитеља Трифуна, који је страдао 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
У „Охридском прологу“ Светог владике Николаја Велимировића говори се о скромности и исцелитељској моћи светитеља који је „у детињству чувао гуске и једини могаше помоћи лудој кћери цара Гордија“.
Сахрањен је скромно у селу Кампсада у Фригији, где је и рођен.
Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, послие дугог зимског периода, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати.
Светог Трифуна славе неке српске породице као крсну славу, а њему се моли да заштити поља од поплава, града и разних штеточина.
