Дан примирја је дан капитулације Немачке у Првом светском рату. Република Србија овај дан обележава као државни празник од 2012. године.
Сећање на 11. новембар када је потписано примирје у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компијен у Француској – у многим земљама широм света, а у Србији од пре 13 година и државни празник – слави се као Дан примирја у Првом светском рату.
Мировни споразум из вагона
Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб пре 105 година. Ипак, ту није био крај. Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Документ о примирју углавном је саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош.
У суштини предвиђао је прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.
Примирје је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.
Симбол празника – Наталијина рамонда
Симбол овог празника је Наталијина рамонда – цвет феникс, јер и када се потпуно осуши – може поново да оживи после кише или мало заливања.
Само тридесетак биљних врста има ту особину. Рамонда је откривена тридесетих година XIX века у Шпанији, али ју је као нову врсту открио Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је рамонда сербика (Ramonda serbica).
Сава Петровић, лекар на двору краља Милана, открио је десет година после Панчића, да на Балкану постоји још једна врста са другачијим листовима. Назвао ју је по краљици Наталији – Ramonda nathaliae, Наталијина рамонда. Данас је овај цвет необичне особине да оживи и након потпуног сушења симбол издржљивости српске војске у Првом светском рату али и симбол страдања српског народа који је успео после тога поново да обнови своју државу.
