U selu Lisa kod Ivanjice, porodica ratnog borca Miloljuba Ocokoljića nedavno je postala brojnija za još jednog člana. Rođenjem šestog deteta, u domu Ocokoljića sada odrastaju tri ćerke i tri sina. Iako ih ne napuštaju ljubav, sloga i roditeljska briga, svakodnevica ove porodice ispunjena je brojnim izazovima.
Miloljub, koji je na pragu šeste decenije života, i njegova supruga, koja je u trećoj deceniji, ne kriju da im je pomoć potrebna. Nijedno od njih nije zaposleno, a briga o šestoro dece zahteva celodnevno angažovanje. Svakoga dana potrebno je organizovati prevoz dece do škole i nazad, obezbediti osnovne životne potrebe i voditi domaćinstvo. Porodica obrađuje malo zemlje oko kuće, ali uz brojne obaveze i nedostatak mehanizacije teško uspevaju da postignu sve što je potrebno. Aselo ko selo, neki kažu ovako a neki onako. narod te ne voli i ako imaš i ako nemaš. Dodatni problem predstavlja činjenica da je selo uglavnom staračko, pa nema mnogo onih koji mogu da pruže konkretnu pomoć.
Najveći problem trenutno predstavljaju uslovi stanovanja. Električne instalacije u kući bile su u veoma lošem stanju, pa je postojala ozbiljna opasnost od požara. Nakon što je javnost upoznata sa situacijom, pokrenuti su prvi koraci ka rešavanju problema.
Porodicu su posetili predstavnici države i lokalne samouprave. Interesovanje za pomoć pokazali su resorna ministarka i predsednik opštine Ivanjica, a predsednik opštine Aleksandar Mitrović nedavno je obišao domaćinstvo kako bi se izvršila procena neophodnih radova i pripremili naredni koraci. Ne radi mašina, ne radi bojler, jednom rečju katastrofa. Prvi majstor Tomislav Radonjić već je stigao i započeo radove na sanaciji elektroinstalacija, što predstavlja važan početak rešavanja nagomilanih problema.
Veliki doprinos pružili su i lokalni mediji. Ivanjički radio uključio se u akciju pomoći kroz medijsku promociju i lično angažovanje, a podršku su najavili i drugi mediji iz Ivanjice, prepoznajući da je reč o porodici kojoj je potrebna šira društvena podrška kako bi deca dobila uslove za život dostojan čoveka.
U domu Ocokoljića ne nedostaju ljubav, toplina i roditeljska posvećenost. Ono što nedostaje jesu osnovni uslovi za bezbedan i normalan život. Najmlađi član porodice dobio je ime Dušan, koje su složno odabrala braća i sestre zajedno sa kumom, čuvajući lepu tradiciju starog srpskog običaja.
Ohrabruje činjenica da su stvari konačno krenule sa mrtve tačke. Međutim, pred ovom porodicom je još mnogo posla. Zato je svaka pomoć dragocena – bilo da je reč o građevinskom materijalu, kućnim aparatima, nameštaju, pomoći oko radova ili novčanoj podršci.
Pozivamo sve ljude dobre volje da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruže podršku porodici Ocokoljić. Pomoći šestoro dece da odrastaju u bezbednom i dostojanstvenom domu nije samo čin humanosti, već i ulaganje u budućnost.
Jer kada se zajednica ujedini oko onih kojima je pomoć najpotrebnija, tada pokazuje svoje najlepše lice.
