Nedostatak kvoruma postao je jedan od ključnih problema funkcionisanja ivanjičke Skupštine opštine. Sednice koje bi trebalo da budu prilika za raspravu o važnim pitanjima za građane često se pretvaraju u višednevna zasedanja, pa jedna sednica traje i po sedam dana. Umesto da nova skupštinska sala skrati procedure i doprinese efikasnijem radu, utisak je da su sednice postale još duže.
Upravo je kvorum jedna od tema oko koje se najviše lome koplja između vlasti i opozicije. Opozicioni odbornici insistiraju na tome da žele da učestvuju u raspravi o tačkama dnevnog reda, ali istovremeno poručuju da se moraju poštovati pravila koja određuju kada Skupština može da radi i donosi odluke.
Koji je, međutim, razlog zbog kojeg vladajuća većina u pojedinim situacijama nema dovoljan broj odbornika za nesmetan rad Skupštine – javnosti nije jasno objašnjeno. Odgovor na to pitanje do danas izostaje, dok se odgovornost za višednevna zasedanja često prebacuje sa jedne strane na drugu.
Posebnu pažnju javnosti privukla je i priča o skupštinskim naknadama. Najpre su odbornicima isplaćivane dnevnice od oko 7.000 dinara po skupštinskom zasedanju. Potom je usvojena odluka kojom je predviđena naknada od 7.000 dinara za svaki dan zasedanja, što je izazvalo polemike i pitanja o pravnom osnovu takvog načina obračuna. Za tu odluku glasali su odbornici iz različitih političkih tabora.
Danas se naknade po tom principu isplaćuju, dok iz opštinskog rukovodstva stižu upozorenja da takav model može dodatno opteretiti već usvojeni budžet. Međutim, ni veće naknade nisu rešile osnovni problem – kako obezbediti normalan, efikasan i odgovoran rad Skupštine.
U međuvremenu, politička atmosfera postaje sve oštrija. Opozicionari se u javnosti, između ostalog, nazivaju „čudotvorcima“, „legionarima“, „stranim plaćenicima“ ili „Javorskim generalima“. Takva retorika možda doprinosi političkom nadmudrivanju, ali ne daje odgovor na mnogo važnije pitanje: zašto Skupština nema stabilan kvorum i ko je odgovoran da se on obezbedi?
Predsednik Skupštine opštine Ivanjica Dragovan Milinković trenutno nije prisutan na sednicama. Prema nezvaničnim informacijama, nalazi se na bolovanju nakon saobraćajne nezgode, ali tu informaciju nismo mogli zvanično da potvrdimo.
Kada je najavljivana izgradnja i uređenje nove skupštinske sale, jedno od očekivanja bilo je da će bolji uslovi omogućiti efikasniji rad odbornika i skratiti maratonske sednice. Danas se, međutim, postavlja pitanje da li je problem ikada bio u sali.
Jer, ako sednice traju sedam dana, ako se o istim pitanjima raspravlja iz dana u dan, ako se odbornici međusobno optužuju, a problem kvoruma ostaje nerešen – onda je očigledno da uzrok treba tražiti negde drugde. Priča se da je vlast ispucala 36 odbornika od 37 a taj poslednji nije spreman da uzme ućešće u ardo skupupštine.
Opozicija tvrdi da je njeno prisustvo i obezbeđivanje kvoruma pitanje odgovornosti prema građanima, dok vlast odgovornost za blokade rada Skupštine ne vidi isključivo na svojoj strani. I tako se ivanjička politika vrti u krug.
Ako opozicija obezbeđuje kvorum, vlasti je potreban njen dolazak da bi Skupština radila. Ako opozicija ne obezbedi kvorum, odgovornost se prebacuje na opoziciju.
A građani ostaju između političkih obračuna, višednevnih sednica i pitanja na koje još nisu dobili jasan odgovor: kako je moguće da lokalna vlast, koja ima većinu u Skupštini, nema dovoljno odbornika da obezbedi kvorum za normalan rad?
Dok se taj odgovor ne dobije, nova sala, veće naknade i višesatne rasprave očigledno neće rešiti problem. Jer problem, po svemu sudeći, nije u tome gde odbornici sede – već u tome da li i zašto dolaze.
