Због неистинитих чињеница представљених у Регионалном плану управљања отпадом, а које не представљају стварно стање на депонији “Дубоко”,тражимо од ЈКП РЦУО “Дубоко” као наручиоца плана и од руководиоца пројекта проф.др. Сунчице Вјештице да повуку план из процедуре усвајања, јер овакав представљасрамоту за професију и доводи у опасност здравља и живот људи у два округа.
У овом документу, на страни 11 експлицитно пише: Регионални план управљања отпадом ће бити стратешки документ, који ће презентовати тренутно стање и дефинисати правац, приоритете, динамику и начин решавања проблема управљања отпадом у свим градовима и општинама, које улазе у обухват Регионалног плана (ЈЛС Златиборског округа: град Ужице, општине Пожега, Бајина Башта, Ариље, Чајетина и Косјерић и ЈЛС Моравичког округа: град Чачак и општине Ивањица и Лучани), у складу са свим позитивним националним и ЕУ законодавством из области управљања отпадом и из области заштите животне средине.
У овом плану, ниједном реченицом се не узима у обзир катастрофално управљање депонијом које је као исход имало препуњавање тела депоније, свесно затрпавање биотрнова и на крају пожар који је уништио инфраструктуру, загадио околину и довео до неконтролисаног изливања процедних вода у Турски поток.
Овакво погрешно представљање чињеница тенденциозно је и опасно.
Документ који ће по усвајању постати део правног система и по којем ће се правити планови реализације управљања отпадом мора да да реалну слику тренутног стања Регионалног центра за управљање отпадом „Дубоко“.
Као бизаран пример извртања чињеница указујемо на фото архиву представљену од 388. стране документа, па надаље. На страни 388 приказане су слике направљене пре 2019. године и приказују депонију пре попуњавања Етаже 4, иако је у документу наведено да су слике узете у фебруару 2024. године.
Да (не) дишемо Дубоко
Један одговор
Драгослав Словић – Професор универзитета у пензији – Чујте Срби
Право питање, међутим, гласи: Да ли нам данас у Србији узавреле страсти дозвољавају да се таква порука чује ?
У ситуацији кад се на супротним странама налазе „љубитељи” и „мрзитељи” Србије, свака идеја о њеном јединству и просперитету је сувишна. Поштовање Србије се данас не доказује идејама, па ни знањем. Због тога је разумно ћутати. Због тога су ућутали многи разумни људи и то баш они који имају шта да кажу и чију реч треба чути и поштовати. Док они мудро ћуте, незналице, старлете и полтрони нам проричу а неки чак и креирају будућност, док се боре за власт. Све се данас доказује виком и галамом. Поред таквих је наша јавна сцена затворена за све разумне људе. Право питање за нашу јавност гласи: Ко данас у Србији има шта паметно да каже, а желимо да га чујемо?
Само они који препознају праве проблеме и разумеју стварност треба да говоре о њима.У ситуацији кад се актуелне расправе о развојним пројектима воде од оних који су недостојни за то, ову генерацију треба подсетити да је слична стручна расправа код нас некада вођена поводом изградње Хидроелектране „Ђердап”. У знак сећања на то време, за разлику од овог, никада у јавним дискусијама није изражена сумња у струку и науку. То само потврђује да је на том пројекту здрав разум био на сцени. Разуме се да се највеће поверење може поклонити оним људима који својим духом истински припадају својој струци. Србија има такве људе у свим областима. Њих треба препознати и дати им веру и шансу. Из тих разлога, као грађанин, позивам нашу јавност да људима од науке пружи шансу да изађу на сцену, али само онима који умеју да говоре о стварним проблемима и да их тумаче на ваљан начин.