Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas obeležavaju Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane – katihumene ili oglašene, koji su primili veru na početku hrišćanstva.
Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – Zimski Krstovdan.
Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“.
Један одговор
Да ли мислите да је комунизам оставио одређене негативне последице по Србе и, ако је тако, које би то биле? Српски антикомунисти деценијама верглају о томе како је комунизам упропастио Србе, иако су и многи други народи у Европи имали комунизам, а данас су много напреднији од нас. Када говоримо о озбиљности, акценат уопште не стављамо толико на економију, колико на стандарде у јавном и политичком животу, којих код нас, данас очигледно нема, па тако истовремено може све и не може ништа и пролазе свакакви ужаси (привредни, финансијски, културни, правни…).
Ни у комунизми није било све идеално, мислимо да је објективна системска штета била у превише толеранције према неодговорности делова радничке класе, мањак радне дисциплине и непоштовање одговорности. При том, кад се размишља, на ову тему, не заборавите да морате бити прилично упућени у свест народа. Верглање антикомуниста је последња дискусија коју треба слушати ако се жели нешто добро овом народу. Антикомунисти су једина подразумевано гора категорија људи од неискрених комуниста. Управо ово данас што живимо је продукт тог верглања, а не пуког комунизма. Комунизам је оставио много тога корисног народу, знање, културу и технологију. Ко је био мудар могао је да узме најбоље од тога, ко је био глуп он је све то растурио. Ево ми смо задржали НУШИЋИЈАДУ.
Оно што говори у прилог овом ставу о антикомунистима је то што они данас у свему виде кривицу комунизма. Зато их је увек одлучно треба заобићи у широком луку.
Кључни проблем за оваква промишљања је менталитет нашег народа у временима у којим смо имали судбину у својим рукама, барем на папиру у својој држави.
С друге стране, не заборавите да ми данас живимо време тоталне деградације и глобално гледано, ми смо само део света а овака размишљања нас тек сустижу и на њих морамо дати рационалне одговоре.
Будућност нам доноси фрапантне промене које су неминовне за опстанак малих народа.