Dok se u Ivanjici već nedeljama vodi politička borba oko opstanka lokalne vlasti, jedan detalj sa poslednjeg pokušaja održavanja sednice Skupštine opštine posebno privlači pažnju. Ljiljana Ajdačić, zamenica predsednika Skupštine opštine, nije se pojavila da preuzme predsedavanje, iako je upravo njena funkcija u takvim okolnostima od posebnog značaja.
Dragovan Milinković podneo je pisanu ostavku na mesto predsednika Skupštine opštine. To nije politička najava, nagoveštaj ili usmeno obećanje, već pisani čin odricanja od funkcije. Nakon takve ostavke postavlja se pitanje na osnovu čega bi Milinković i dalje mogao da obavlja poslove predsednika i predsedava sednicama lokalnog parlamenta. O daljoj proceduri i formalnom konstatovanju ostavke postoje pravna pitanja koja nadležne službe moraju da razjasne.
Međutim, ono što je mnogo teže objasniti jeste izostanak Ljiljane Ajdačić. Ako je predsednik Skupštine podneo ostavku, a zamenik postoji upravo da bi obezbedio kontinuitet u radu ovog organa, zašto se ona nije pojavila i preuzela odgovornost? Da li je zaista bila sprečena ili je procenila da je politički pogodnije da se ne pojavljuje?
Funkcija nije samo mesečna naknada od približno 50.000 dinara. Funkcija podrazumeva i obaveze, odgovornost i spremnost da se posao obavlja onda kada je to potrebno. Građani imaju pravo da pitaju da li je opravdano da neko prima novac iz opštinskog budžeta za obavljanje funkcije, a da se u trenutku kada treba da preuzme odgovornost ne pojavi na radnom mestu.
Ako je postojala bolest ili druga opravdana prepreka, to je trebalo jasno saopštiti i dokumentovati. Ako nije, onda je sasvim legitimno pitanje za nadležne službe Opštinske uprave: da li je izostanak sa obavljanja funkcije osnov za preispitivanje prava na naknadu i da li su ispunjene sve obaveze koje proizlaze iz njenog angažovanja?
Posebno je zanimljivo što se u lokalnim političkim krugovima sve češće postavlja pitanje da li pojedini funkcioneri samostalno donose odluke ili čekaju instrukcije partijskih šefova. Ljiljana Ajdačić bi, bez obzira na političke dogovore, morala da zna da funkciju ne obavlja u ime jednog čoveka, već u okviru institucije i u skladu sa propisima.
Nije dovoljno praviti se da okolnosti nisu jasne. Nije dovoljno čekati da neko drugi preuzme odgovornost. Građani Ivanjice imaju pravo da znaju ko obavlja funkcije za koje se izdvaja novac iz njihovog budžeta, a ko se pojavljuje samo kada to odgovara političkom dogovoru.
Ako je Milinković podneo ostavku, onda se mora razjasniti ko je ovlašćen da vodi Skupštinu i ko je odgovoran za njen rad. Ako je Ajdačić bila sprečena, neka se to kaže. Ako nije, onda javnost zaslužuje odgovor zašto se nije pojavila.
U politici se često govori o odgovornosti, ali upravo se u ovakvim situacijama vidi šta ta reč zaista znači. Nije moguće istovremeno zadržavati funkciju i pripadajuću naknadu, a izbegavati obaveze koje ta funkcija nosi.
I na kraju, jedna poruka Ljiljani Ajdačić: funkcija zamenika predsednika Skupštine nije počasno mesto, niti mesto koje postoji samo na papiru. Kada predsednik podnese ostavku, institucija ne sme da ostane bez odgovornog rukovodstva. Vreme je da svako preuzme svoj deo odgovornosti, umesto da se čeka šta će reći politički šefovi.
