Nekada simbol industrijske snage Ivanjice, Šumarsko poljoprivredni industrijski kombinat (ŠPIK), danas se nalazi u teškom stanju. Fabrika koja je nekada zapošljavala oko hiljadu i po radnika, hranila mnoge porodice i doprinosila razvoju lokalne zajednice, sada je svedena na ruševine.
Milinko Kušić, bivši radnik ŠPIK-a i sada penzioner, sa tugom se priseća zlatnih vremena fabrike. „Mnogi su odatle prehranili svoje porodice. Bila je to ozbiljna fabrika koja je omogućavala pristojan život radnicima i njihovim porodicama“, kaže Kušić.
Proces privatizacije započet posle 2000. godine podelio je ŠPIK na nekoliko delova. Državno preduzeće „Šumarstvo Ivanjica“ preuzelo je deo imovine, dok je italijanska firma „Fantoni“ kupila deo pogona. Međutim, deo preduzeća OURA „Sloga“ ostao je u sporu sa bivšim vlasnicima, a taj nerazrešen problem i dalje stoji kao kamen spoticanja u obnovi nekadašnjeg industrijskog giganta.
„Ljuti me što se ovaj spor toliko odugovlači“, dodaje Kušić. „Ne mogu da shvatim kako je moguće da se godinama ništa ne rešava. Ruševine fabrike sada samo naružuju sećanja na lepe dane kada je ovde bilo života i rada.“
ŠPIK, koji je nekada bio ponos Ivanjice, sada simbolizuje propast industrijske ere i neizvesnu budućnost. Pitanje je da li će se ovaj problem ikada rešiti ili će ruševine nastaviti da podsećaju na bolje dane industrijske Ivanjice.
5 одговора
To se treba zahvaliti naselju, oni koji su naplacivali crep za kuce 5-6 puta a menjali jednom. Kad je Spik postojao tu kuca nije bilo, kad su se naselili sve ih je Spik hranio kuhinjom, da l se boje boga ti ljudi. Zalosno
Ajde ĆUĆO juriš tvoja je tema
ĆUĆO će ući u raspravu kad se steknu uslovi, ako se ikada steknu, da se nešto može realno promeniti na bolje. Kako vreme prolazi sve su manje šanse da se mogu steći uslovi za pozitivne promene.
Ovde više nema stručnjaka koji bi mogli ponuditi ekonomski opravdane ideje koje bi donosile akcionarima zdrav profit na duže staze.
Zašto je uništen ŠPIK ?
Špik nije digovao mnogo.
Za ŠPIK je postojao sanacioni program. Taj program je podrazumevao likvidaciju Iverice, jer nije ispunjavala dva bitna uslova. Jeda je kvalitet proizvoda a drugi je nemanje tržišta. Iverica je mogla da radi dok je tržište SRJ bilo zatvoreno za uvoz iverice.
Šta je trebalo uraditi?
Trebalo je ugasiti OUR Moravu jer je bio nerentabilan. Treće trebalo je otpustiti upravnu zgradu jer su ti radnici samo vatali zjala.
Znači ostala bi rentabilna dva OURa Napredak i Sloga. Svi pokazatelji su garantovali da bi ti OURi mogli da rade dobro. Špik je imao izuzetno dobru energanu koja je u ono vreme na tržištu vredela više miliona EVRA. Ona je mogla da snabdeva trećinu grada toplotnom enegijom za grejanje koja bi se dobijala iz ekološki čiste sečke. Tako bi se oslobodili CO2 stetnih gasova iz uglja. A jeftine sečke je moglo imati za njmanje 50 godina. Dimnjak energane visok 42 metra je imao magleni filter gde su svi gasovi filtrirani i u atmosveru je odlazila smo vodena para.
Taj dimnjak je srušen i isečan za staro gvožđe.
Druga dva navedena pogona Sloga – vikend kuće i Napredak – primarna prerada drveta. su tebala da se daju radnicima koji ostaju da rade, znači da se vaučerski privatizuju i da se u samom starti pokretanja Napretku da kredit kako bi nabavio tehnološku produktivne
pilanske linije sa maksimalnim stepenom iskorišćenja drvne mase, Znači ostalo bi oko 300 većinom mladih školovanih ljudi. Kompletn projekat je bio urađan od strane eksperata za preradu drveta. Verovatno da još postoji negde u arhivama ako i to nije uništeno.
Ali na žalost sile destrukcije su sve ugušile.
Sad se upitajte,
-Gde su ona dva krana teško po 120 tona? Gde su bakarni kablovi težine više tona, kojih je počupano u kilometarskim dužinama? Ovo što se desilo ŠPIKu je bila najveća osveta društvenoj svojini. E za ovo nam nisu krivi drugi!
Ovo su mogli da urade samo neodgovorni ljudi koji su zauvek uništili društvenu imovinu.
Špik je nekada hranio preko 10 hiljada duša. U ŠPIK-ovoj menzi obrok je bio bolji nego danas u hotelima. Nikad se nije desilo da neko. ko dođe u ŠPIK i ne ruča u menzi. A bivalo je i da prolaznici sa ulice svrate u ručaju u ŠPIK-u.
Ovaku bruku i sramotu budućnost nam neće oprostiti.
Pitajte Milica Spasojevica .On je zakucao zadnji ekser u kovceg SPIK-a. On i Zaric (ser)