Milorad Radovanović, blizu osme decenije života, ostao je veran svom selu Devići, smeštenom na obroncima planine Golije. U malom zaseoku Đopići, u opštini Ivanjica, provodi svoje dane okružen prirodom koja je oblikovala njegov život i karakter. Nikada nije napustio svoj dom; uvek je bio tu da pomogne i čuva svoje roditelje, a sada, u zlatnim godinama, njegov sin brine o njemu i njegovoj ženi.
Milorad često ponavlja da bi život bio lakši da je put bio bolji. Put do sela, koji se proteže četiri kilometra do centra Devića, često je izazov, posebno tokom hladnih zimskih meseci kada snijeg prekriva planinske staze. Srećom, nada se da će struja uskoro stići do njih, jer su bandere već postavljene. “Malo više udobnosti bi nam značilo,” kaže Milorad sa osmehom, ali u njegovom pogledu se oseća i tuga za jednostavnim životom koji je odabrao.
Golija, sa svojom visinom preko 1800 metara, pruža im izazove, ali i čaroliju koja se ne može opisati rečima. Iako su zime teške, Milorad i njegova porodica pronalaze snagu u zajedništvu i ljubavi prema prirodi. Njihova stoka — ovce, goveda, konji, pa čak i koza — ne samo da im pruža osnovne životne potrebe, već i toplinu i radost u svakodnevici.
U poslednje vreme, Milorad povremeno odlazi do Čačka da poseti sina. “Ravnice su lepe, ali ova brda su mi na srcu,” kaže on sa nostalgijom. Svaka staza, svaka planinska livada, nosi sećanja na prošle dane, na radosti i brige koje su zajedno delili. „Nemogu bez njih,“ priznaje Milorad, duboko uveren u vrednost svog doma.
Milorad Radovanović nije samo stanovnik Devića; on je čuvar tradicije, simbol izdržljivosti i ljubavi prema zemlji koju zove svojom. Njegova priča nas podseća na važnost korena, porodice i jednostavnog, ali bogatog života u prirodi. I dok se svet oko njega menja, Milorad ostaje nepromenjen, čvrsto ukorenjen u brdima koja ga okružuju.
Један одговор
Nakaradan sistem društa u jagmi i prestižu materijalnog bogastva,zaobilazi vrednosti i brige o čoveku. Tužno je stanje u XXI vjeku. Ipak,ostala je čistoća duha u ovim,netaknutim predelima prirode i čoveka,koja nas sa velikim zadovoljstvima može radovati.
Duboko verujem,da nas životna vremena i situacije,ponovo savijaju pod koren, našeg porodičnog stabla,bez obzira gde ili na bilo kom mestu zemaljske kugle završimo,ovozemaljski ciklus bivstvovanja. Stoga, svaki pojedinac neka ostavi svoj podpis života,za dobrobit drugog. Jer,samo tako može dati vrednost svog životnog puta.
Živeli i srećni bili.