„U organizaciji Dinka Gruhonjića, njegovog sina Darka- studenta u Zagrebu, Darka Špera- predsednika sindikata „Nezavisnost“, kao i nekoliko novinara i studenata, koji su se predstavili kao vođe studentskog protesta – Jelena Stanojević (Pravni fakultet) i Boris Kojčinović (Filozofski fakultet), održan je tajni sastanak, a kome je prisustvovala i bivša ministarka prethodne vlasti Demokratske stranke, osuđena za zloupotrebe razne i mahinacije tokom svog mandata, Jasna Matić…
Glavna tema sastanka, kako prenosi jedan od prisutnih je, širenje protesta van zgrada fakulteta, prema drugim društvenim segmentima, pre svega sindikatima, advokatskim komorama i drugima, koji mogu da svojim protestom i obustava da dovedu do kolapsa države.
Ideju je posebno podržao Goran Ješić, koji je i rekao da upravo i radi na tome, i da očekuje da pritiscima i uticajem izvrši obustavu advokatskih komora 18. januara. Prisutni studenti, su tražili da im Gruhonjić, Ješić, Šper i bivša ministraka Matić objasne mehanizme i načine daljeg delovanja u širenju protesta, kao i pravac daljeg širenja prema određenim segmentima društva, sa ciljem potpune blokade i kolapsa institucija.
Šper se javio kao najuticajniji na sindikate prosvete i objasnio da on ima uticaj veliki na predsednike sindikata prosvete, da vrši pritisak, a mehanizmi su – pritisci putem medija, ucene članova porodica predsednika sindikata…, i da očekuje rezultat 15. januara do kada se vrše ankete prosvetnih radnika. Cilj je da se prosvetni sindikati ucene da ne pristanu na dogovor sa vladom.
Kurir je kontaktirao nekoliko članova sindikata prosvete koji su potvrdili da se od strane predsednika sindikata „Nezavisnost“ vrši neviđen pritisak kako na lidere sindikata, tako i na same članove.
IZVOR : KURIR
3 одговора
Stanje u društvu nepodnošljivo
Loše stanje u društvu koje izaziva podele, dovodi nas do nekontrolisane agresije što sve ponovo stvara osećaje građanina bespomoćnim i vodi ga u pasivizaciju i depresivnost, naročito je to izražano kod mladih.
Ovakvo stanje izaziva zabrinutost u društvu a u skladu sa Etičkim kodeksom, političari imaju posebnu odgovornost i obavezu da deluju u skladu sa javnim interesom i da reaguju na negativne društvene pojave i da se otvoenim skupom obrate građanima, jer nije srpski ćutati.
Neko od lokalnoh političara mora se obratiti građanima i izneti svoje političke stavove i akcije jer ovakvo ćutanje samo generiše sumnju i gnev. Ovakvim saopštenjima se samo gomila kolektivni strah koji lako može preći u histeriju,
Obrazloženje: naši građani se suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću, maltretiranjam na ulici od strane grupa mladih nasilnika i neizvesnošću življenja, usled otežanog zapošljavanja, siromaštva, korupcije i kriminala, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja i drugih negativnih društvenih pojava, dok javni diskurs u sveukupnom medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje mržnju i netoleranciju i da pojačava polarizaciju u skoro svim segentima društva.
Stav Ivanjičke Građanske Inicijative
Izvor Kurir???
Zašto ovo prenosite? Nemojte se brukati, da bi vam ljudi pročitali vest!
Danas, kontekst u kojem živimo, je značajno usložnjen nego nekad – svedočimo razarajućim ratnim stradanjima u svetu, velikim migracijama i turbulentnim kulturnim preobražajima i sukobima, a mi smo suočeni sa obiljem problema i njihovim mogućim strašnim posledicama. Istovremeno, iskrena empatija, pokrenuće građansku solidarnost, kao prirodnu ljudsku potrebu za otporom prema nasilju koje je danas očigledno.
Na žalost, čini se da je naša socijalna realnost prožeta hroničnim problemima, te da umesto da tragični događaji budu opomena celom društvu i podsticaj za pozitivne sistemske promene, kreiraju se nove podeljenosti.
Zbog toga želimo da naglasimo da u društvima u kojima je ograničena mogućnost građana za istinito i potpuno informisanje, gde se istina krije i iskrivljuje, a medijski sadržaji globalno promovišu agresiju i netoleranciju i otvoreno ili suptilno ohrabruju nasilje i podele, očekivano je da građani češće osećaju nemir, neizvesnost, nesigurnost i da se intenziviraju podele i sukobi među njima. U takvim uslovima se otežano dolazi do konstruktivnih rešenja, teško razvija osećaj sigurnosti i uspostavlja međusobno poverenje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše različiti pritisci pa i zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija, a mentalno zdravlje građana, posebno mladih, postaje sve ugroženije što nažalost pokazuju i istraživanja. Doživljaj odsustva kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i života zajednice, mogu da proizvedu bespomoćnost, pasivizaciju i depresivnost
Tako da društveni procesu teže od loših ka gorim