Profesori Tehničke škole u Ivanjici, zajedno sa kolegama iz osnovne škole „Milinko Kušić“, okupili su se ispred zgrade Gimnazije u Ivanjici kako bi izrazili podršku studentima koji već duže vreme učestvuju u blokadama.
Ovom prilikom, profesori su takođe istakli svoje nezadovoljstvo zbog neispunjenih zahteva sindikata obrazovanja, koji su još uvek na čekanju pred Vladom Srbije.
Razgovarali smo sa Natašom Milićević, predsednicom sindikata prosvetnih radnika u Ivanjici, a ovo su njena viđenja cele situacije:
Mi smo generalno u štrajku do petka. Šta će biti od sledeće sedmice, konsultovaćemo se sa drugim školama koje su takođe u blokadi. Pazite, ovo je sada već izašlo iz okvira sindikata bilo kojih.
Mi smo se organizovali kao škola, kolektiv, ja sam predsedednik sindikata,ali se nismo složili sa odlukama Unije koje su donete i potpisane. Tako da smo se negde onako pobunili, izašli smo iz tog dogovaranja njihovog i rešili smo da preuzmemo stvar u svoje ruke.
Prosto ljudi su ogorčeni stanjem u prosveti i obrazovanju. Kakvo je i kakvo je trenutno, ovo je stvarno do takvo dno. Dakle, ništa nemamo sa bilo kojom političkom strankom, ovo ništa nije oganizacija na političkom nivou, mi samo zastupamo, tražimo zahteve da nam se ispuni protokol iz 2023. koji nije ispunjen i dajemo bezuslovnu podršku studentima i maturantima nad kojima se non-stop vrši nasilje. Prosto ljudi su se negde probudili, došla je do neke velike energije u našoj školi, mnogo sam ponosna na ovaj kolektiv, stvarno mogu da se zahvalim kolegama koji stoje iza mene,ne bismo mogli ništa sami mi iz Štrajkaškog odbora da odradimo da nije bilo nje.
Dakle, ova poruka Meše Selimovića: “Čovek postoje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem”. To je možda negde naša i parola, i deviza, da jednostavno stvarno istaramo stvari do kraja. Ne bitno nam je uopšte, voleli bismo da ne znamo ko nam je predsedin države, a i da živimo u državi koja je pravna, slobodna i u koje rade institucija.Apsolutno nije trebalo sesti sa tim ljudima da se pregovara čiju ostavku tražimo. Mi nismo postigli taj republički prosek. Tek sa ovim povećanjima sada koje su nam oni ponudili, mi bismo taj prosek dobili, ali verujte, više nas ni taj novac ne zanima toliko koliko da se stvarno jednom stane na put svemu ovome što se dešava u školstvu i obrazovanju našem.
Dostojanstvo da nam se prvenstveno vrati. Zbog toga smo najviše stali. Hvala.
