Na oštrom zimskom vetru, na temperaturama ispod nule, ispred fabrike čarapa Proleter u Ivanjici, radnice stoje i ne odustaju. Danima se smenjuju, organizuju straže 24 sata dnevno, kako bi sprečile odnošenje robe iz fabrike – jer im nisu isplaćene plate.
Vlasnik iz Nemačke poslao je kamione kako bi izneo gotovu proizvodnju, ali radnici su odlučni – neće dozvoliti da fabrika ode u stečaj dok oni ostaju bez svojih zarada. Umorni, iscrpljeni, ali nepokolebljivi, traže samo ono što su pošteno zaradili.
„Ne tražimo milostinju, već naše plate, naše dostojanstvo. Godinama smo ulagali trud, pravili kvalitetne proizvode, a sada smo ostavljeni na vetrometini, bez ikakve zaštite,“ kažu okupljeni radnici.
Iako su se obratili nadležnim institucijama, odgovora nema. Ni ministarstvo privrede, ni privredna komora nisu reagovali na njihov vapaj.
Dok se smenjuju na straži, svaka od njih zna da ovo nije samo borba za lične zarade – ovo je borba za pravdu, za radnike koji su izgradili fabriku, ali koje fabrika nije zaštitila. Decenijama su u Proleteru šili čarape za ceo svet, a sada, pred njegovim kapijama, ostali su bosi.
I zato stoje. Ne odustaju. Jer ako sada posustanu, izdaće i godine svog poštenog rada i nade da pravda ipak postoji.
