U svojoj knjizi Vodenica, Božija i Đavolja, slikar Milutin Dedić napisao je da je, slikajući i istražujući vodenice, želeo da odgovori na pitanje šta je to što je čovek stvorio da mu služi, a da pritom ne ugrozi prirodnu okolinu. Njegov zaključak je bio da je vodenica gotovo savršen izum, jer je građena od prirodnih materijala, koristi snagu vode i može egzistirati vekovima uz pravilno održavanje.
Jedna takva vodenica nalazi se u naselju Lučka Reka, na svega tri kilometra od centra Ivanjice. Mnogi meštani nisu ni svesni njenog postojanja, iako predstavlja deo bogate istorije ovog kraja. Ova potočara, stara više od dva veka, pripada porodici Nešovanović. Milan Nešovanović, sadašnji vlasnik, nasledio ju je od svojih predaka, koji su se generacijama bavili mlevenjem žita i održavali vodenicu u funkcionalnom stanju.
Vodenica je izrađena od prirodnih materijala – kamena i brvana, ručno tesanih drveta, što potvrđuje staru zanatsku veštinu graditelja. Iako su godine ostavile trag, većina njenih delova očuvana je u autentičnom obliku. Posebno je zanimljivo da vodenica i danas radi, neprekidno meljući pšenicu, kukuruz i druge žitarice, kako za ličnu ishranu, tako i za stočnu hranu.
Milan ističe da nikada ne naplaćuje brašno koje ovde proizvede, već ga rado deli svima koji dođu. Kaže da su njegovi dedovi i pradede to isto činili, jer je vodenica bila više od izvora hrane – predstavljala je mesto okupljanja, priča i druženja.
U prošlosti, pored mlina, ovde je postojala i valjara za preradu sukna, ali je vremenom srušena jer se ručno izrađena tkanina više nije koristila. Ipak, sama vodenica ostala je netaknuta i i dalje služi svojoj prvobitnoj nameni.
Snabdevanje vodom i radni mehanizam
Vodenica koristi vodu iz Mamutovog potoka, koji se spušta niz obronke Klekovice i uliva u reku Moravicu. Kanal, ili jazu, kojim se voda dovodi do vodenice, ručno su kopali predaci porodice Nešovanović pre više od dva veka. Taj sistem i danas funkcioniše, iako tokom velikih suša može doći do smanjenja dotoka vode, zbog čega ponekad mlin miruje mesec ili dva.
Voda se specijalnim drvenim cevodom usmerava na vodenično kolo, koje pokreće dva velika mlinska kamena. Milan ističe da su njegovi preci govorili da su ti kameni napravljeni od posebne vrste kosovskog kamena, koji daje brašnu poseban kvalitet.
Značaj vodenice za lokalnu zajednicu
Pored toga što snabdeva meštane brašnom, ova vodenica predstavlja i turističku atrakciju. Posetioci iz raznih krajeva Srbije, posebno oni iz Beograda i Novog Sada, oduševljeni su kada otkriju ovu staru potočaru. Mnogi su iznenađeni činjenicom da ovako star mlin i dalje radi, a često požele i da ponesu brašno kao autentičan suvenir.
Osim turista, vodenicu koriste i meštani iz okolnih sela – Prilika, Radaıeva, Kosovice, Međurečja i drugih. Održavanje ovog zdanja zahteva posebna znanja koja su se prenosila s generacije na generaciju. Milan, kao poslednji u nizu mlinara iz svoje porodice, nada se da će i buduće generacije prepoznati vrednost ove vodenice i nastaviti da je čuvaju.
Ova potočara u Lučkoj Reci nije samo deo prošlosti, već i živi spomenik tradicije, znanja i ljubavi prema starim zanatima. Dok god voda teče i dok postoje oni koji prepoznaju njen značaj, vodenica porodice Nešovanović nastaviće da melje i priča svoju priču.
