Osećam odgovornost da se obratim javnosti Ivanjice povodom informacija koje se poslednjih dana plasiraju putem društvenih mreža, a koje se tiču disciplinskog postupka pokrenutog u Tehničkoj školi Ivanjica. U moru komentara i tumačenja, važno mi je da iznesem činjenice i osvetlim širu sliku, u interesu škole, zaposlenih i – pre svega – naših učenika.
Već prvog dana štrajka, otvoreno sam razgovarala sa kolegama i ukazala da je oblik štrajka koji je pokrenut pravno problematičan. Svi su bili svesni toga i odlučili su da, uz puno lične odgovornosti, u njemu istraju. U više navrata sam, čak, bila spremna da ponudim ostavku ukoliko bi to doprinelo rešavanju situacije i omogućilo da škola nastavi sa radom.
Kako je vreme odmicalo, situacija je poprimala ton koji je izlazio izvan okvira struke i obrazovanja. Nažalost, pojavili su se i pokušaji diskreditacije mene i pojedinih kolega koji su verovali da se problemi mogu rešavati na druge načine, bez uskraćivanja nastave deci. Pojedini zaposleni su mi se poveravali, izražavajući želju da rade, ali i strah zbog potencijalnog javnog prozivanja.
Kada je škola nakon mesec i po dana ponovo počela sa radom, svi zaposleni su upoznati sa uputstvima Ministarstva prosvete i Vladinom odlukom o načinu nadoknade časova i isplati zarada. Plan nastave je dostavljen na vreme, a profesori su zamoljeni da, u okviru svojih mogućnosti, dostave lične planove nadoknade. Mnogi su to učinili, neki su zamolili za dodatni rok, dok su pojedini to odbili.
U skladu sa zakonom i sopstvenom odgovornošću prema sistemu i našim učenicima, pokrenula sam disciplinski postupak kao krajnju meru – ne iz ličnih razloga, već kao zakonsku obavezu kada drugi oblici dogovora nisu dali rezultat. Postupci će biti povučeni protiv svih koji su naknadno dostavili plan nadoknade.
Ovo pitanje ne sme se svesti samo na nivo administracije ili zarade. U pitanju je budućnost Tehničke škole – ustanove koja je godinama školovala stručnjake i pružala deci Ivanjice realnu priliku da ostanu ovde, blizu porodice, bez dodatnih troškova i odricanja. Gubitak ovakve škole ne bi pogodio samo zaposlene, već čitavu zajednicu.
Apelujem da se uža i šira javnost zdrži od osuda i zaključaka zasnovanih na neproverenim informacijama i nepozmnavanju propisa. Moj cilj nije kazna, već rešenje. A ono se može naći samo zajedno.
