Kолектив ОШ „Милинко Кушић“ предложен за добитника Jунске награде општине Ивањица(ВИДЕО)

Чланови штрајкачког одбора ОШ „Милинко Кушић“, предлажу  колектив ОШ „Милинко Кушић“ за добитника Jунске награде општине Ивањица.

Наиме, када је грађанском непослушношћу требало указати на имитацију државе и образовања, на селективност закона, на (не)свесну неспособност да се цени знање и да се не игра људским животима, да одговарају прави кривци, ОШ „Милинко Кушић“ прва је школа која је обуставила наставу и тиме показала храброст је спремна да истрпи све могуће последице. Изнад претњи дисциплинским поступцима, принудном управом, инспекторима ниског морала, одузимањем зарада стајало је јединство изнад ког се надвијао ореол правде, права и исправности. На срећу, ово није била једина установа које је била спремна на овај подухват. Њој су се у истом дану придружиле колеге Техничке школе, а након недељу дана и колектив ОШ „Кироло Савић“.

Сматрамо да је спремност да се бори за бољи положај просветних радника и да се подрже они који су академска будућност наше земље, а уједно и бивши ученици, веома значајна  како за наш град, тако и за нашу земљу. Једноставно, слогански речено: За нашу децу! Такође нам је важно да схватите да је наша улога као просветних радника не само подршка ученицима док су део образовног система, већ кроз читав живот. То нам не намеће закон већ љубав према послу који смо одабрали. Да то није само фраза, говори и позив који су нам упутили студенти  да их подржимо у њиховој борби за бољу будућност. Морамо напоменути да Очекујемо да они који одлучују о добитницима ове награде, неће мешати сујету и политику у своје одлуке и да ће схватити колико је битно да интелектуалци имају слободу да изразе своје незадовољство, свој став и мишљење о сваком друштвеном дешавању. Давно је прошло време Обреновића и Голог отока.

Током обуставе наставе колектив наше школе свакодневно је радио на писању парола које су биле едукативне за сваког грађанина. Етос у овој установи још више је узнапредовао. Будећи емпатију и свест народа, 15-минутном тишином свакодневно смо указивали суграђанима колико је битно да негујемо културу сећања, да не заборавимо жртве система како би учинили да таквих жртава више не буде. Навешћемо неке од активности за време обуставе наставе којима смо оснажили локалну заједницу:

• организована су два велика протеста у сарадњи са студентима која су после више деценија окупила преко 1000 слободних, неуцењених и непотцењених  људи;
• у сарадњи са ОШ „Кирило Савић“ и Техничком школом организовано је на десетине  протеста просветних радника  које је сваког пута подржао велики број суграђана;
• организоване су две хуманитарне акције прикупљања помоћи за студенте, наше бивше ђаке;
• спроведена је хуманитарна акција прикупљања хуманитарне помоћи за породицу Јекић, којој је изгорела кућа; акцији се одазвао велики број суграђана у центру града;
• заједно са ученицима одељењске старешине прикупљале су и предале помоћ за оболелог суграђанина Марка Марковића: тиме смо указали на сврху нашег постојања а то је помагање свима којима је помоћ потребна;
• Успостављена је сарадња са родитељима, адвокатима, медицинским радницима, војним ветеранима…;
• Пружена је морална подршка и оснажење радницима „Пролетера“ који су чували своју егзистенцију пред капијом фирме на великом мразу: тиме смо ученицима и локалној заједници показали да свака наша врлина почива на емпатији;
• Основан је хор који је наступао са две нумере: Рачунајте на нас, коју је за ту прилику прилагодила професорка српског језика и књижевности Светлана Куч и За милион година;
• Написани су говори који су били толико добри да су поједини на друштвеним мрежама питали ко им је писао реферате – аутори су професори српског језика и књижевности Ана Роговић, Светлана Куч, Светлана Пантелић и учитељице Олгица Цветковић и Наташа Милићевић: тиме смо демонстрирали примере добре праксе  и оснажили учење по моделу;
• Издржана су и обустављена вређања на друштвеним мрежама, углавном неписмених људи, којима смо несебично и бесплатно помагали не би ли научили оно што им је промакло у школи пошто је нису завршили: тиме смо показали несебичност у дељењу онога што припада изузетнима (а то је знање) као и умеће комуникације;
• Пешачили смо (Бојана Алексић и Ана Роговић) на релацији Ивањица–Међуречје како бисмо охрабрили придружене нам колеге из Међуречја и на релацији

Одвраћеница–Нови Пазар (Ана Роговић и Иван Петровић): тиме смо исказали подршку онима који трасирају пут знања и развијали свест о здравим стиловима живота;

• Присуствовали смо на свим скуповима које су организовали студенти, без дневница и сендвича, без организованог и плаћеног превоза и о сопственом трошку: тиме смо индиректно осудили нерационално трошење новца из буџета.

Сваки скуп који смо организовали и све наше активности одисале су јединством, миром, харизмом и лепотом слободе и здравог ума. Иако је постојао велики повод да осудимо неморално делање читавог државног апарата, а тиме и госпође министарке и министарских пијуна, било је довољно да све окупљене позовемо на сталоженост и узвишеност и да тако и буде. У томе смо успели и на скупу организованом поводом осуде употребе звучног топа који су осетиле многе наше колеге на скупу 15. марта у Београду. Полиција није морала стајати испред зграде Општине. Јер ми се заиста залажемо за мир и стабилност (и личности и шире).

Свим својим активностима непобитно смо унапредили, развијали и афирмисали општину Ивањица јер само слободна и морална мисао могу бити предуслов успона и успеха. Допринели смо ширењу локалне аутономије. Свој трактат завршили бисмо цитатом Нехруа (добитника Нобелове награде за мир): ,,Велелепне грађевине, дивне књиге и све остало што је лепо је знак цивилизације; али постоји још један бољи и већи знак – то је племенит и несебичан човек који заједно са другима ради за добробит свих.“

Чланови штрајкачког одбора ОШ „Милинко Кушић“:

Мирјана Оцокољић, специјалиста хемијских наука

Наташа Милићевић, проф. разредне наставе

Ана Роговић, проф. српског језика и књижевности

Верица Луковић, проф. разредне наставе

Иван Петровић, проф. физичког васпитања