Liturgijom i svečanom litijom, jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika – Sveta Trojica, obeležen je danas u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici. Praznik, poznat i kao Duhovi ili Pedesetnica, ujedno je i crkvena slava grada Ivanjice.
Bogosluženje je započelo u jutarnjim časovima, a nakon Svete liturgije usledilo je tradicionalno pletenje venčića od lekovitog bilja i grančica. Praznično ukrašena litija potom je prošla ulicama grada – od crkve, ulicom Miće Matovića, kroz Milinka Kušića, pa sve do povratka u portu hrama. U litiji su, pored sveštenstva i brojnih vernika, učestvovali i predstavnici lokalne samouprave.
Praznik Svete Trojice obeležava silazak Svetog Duha na apostole, pedeseti dan po Vaskrsu i deseti dan po Hristovom vaznesenju. Taj trenutak označava rođenje Hristove crkve i početak misije apostola da širom sveta šire Jevanđelje. Prema predanju, silaskom Duha Svetog, apostoli su progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali, čime su bili osposobljeni za propovedanje među raznim narodima.
U narodu, praznik se proslavlja tri dana, kao i Božić i Vaskrs. Crkve i domovi se kite zelenilom, a vernici pletu vence koji simbolišu život, plodnost i blagodat Duha Svetoga.
Iako praznik nosi duboko duhovno i istorijsko značenje, još uvek nije zvanično ustanovljen kao gradska slava Ivanjice, iako se godinama unazad o tome govori među građanima i sveštenstvom. Mnogi veruju da bi upravo Sveta Trojica, kao temelj osnivanja crkve i simbola zajedništva, trebalo da postane i zvanična slava grada.
Bez obzira na formalni status, broj vernika koji svake godine učestvuju u litiji potvrđuje da ovaj praznik ima posebno mesto u životu Ivanjičana.
Један одговор
Пише: Младомир М. Ћурчић
Духови – Света Тројица су СЛАВА ИВАЊИЦЕ
Од настанка храма Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици, као средишне, најстарије и најзначајније грађевине у вароши, у духовном, културном и симболичком смислу, а вероватно и раније, Света Тројица су прослављана као слава вароши Ивањице. Света Тројица су празник који спада у тзв померљиве празнике, односно његово датирање зависи од датума Васкрса. Свете Тројице падају тачно на 50-ти дан од Васкрса. Самим тим, јасно је да Свете Тројице сваке године долазе крајем пролећа, у периоду између средине јуна и почетка јула месеца. Симболички тај празник представља прославу почетка лета. Празник Свете Тројице изабран је за славу Ивањице, зато што се датумски поклапао са 16. јуном 1866. године (по Јулијанском календару), Ивањским лилама, када је кнез Михаило прогласио Ивањицу варошицом. Дакле, 16. јун по Јулијанском, а не по Грегоријанском календару, треба да буде оквирни датум прославе Дана општине Ивањице. Управо је израз „оквирни датум“ адекватан, јер Ивањица треба да слави Свету Тројицу као своју славу, самим тим и Дан општине.
Властодршци Ивањице, које већ деценијама карактерише дух интернационалног комунизма, не прихватају Свету Тројицу као славу Ивањице, па самим тим тај датум не прослављају као Дан општине. Они су узели датум 16. јун, и то по Грегоријанском календару, који не представља ништа. Тај датум нема ни своје порекло, ни свој историјски значај, ни духовни смисао или културолошку вредност. Као да се духовни потомци оних који су укинули Свету Тројицу као славу Ивањице боје да се не врате она времена, када су Иавњичани знали ко су и коме припадају. А у та давна времена, за време Краљевине, о Духовима су одржавани Окружни Соколски слетови у Ивањици, на којим је учествовало по десетак Соколских друштава и сијасет соколских чета, са територије Соколске жупе Ужице, са великим бројем вежбача. Цела варош била је искићена цвећем и државним заставама. На уласку у варош био је направљен Славолук, а слетом је руководио Јосип Јехличка, Чех и Ужичанин, ужички жупски Соколски начелник.
Данас се у општинским руководствима налазе људи који немају или не желе да имају довољно знања и образовања да Свету Тројицу прогласе поново за славу и Дан општине Ивањица. Поставља се логично питање зашто то не учине они људи који су блиски цркви и обитавају у црквеној општини храма Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици. Одговор је исти као и за политичаре. У црквеном одбору, сада као и раније, налазе се људи који о овоме не знају ништа. После Петра – Пера Мићића, сви председници, као и већина чланова црквеног одбора у Ивањици су комунисти или су пореклом, васпитањем или образовањем склони тој политичкој мантри. Та врста политичког и идеолошког застрањивања најтеже се исправља или уклања. Зато су Ивањичани и данас без свог Дана општине, јер не могу од једне иделошке групације да спроводе и баштине духовне вредности које су им преци оставили у аманет и којих не треба, нити има једног разлога да се стиде. Напротив, због свега горе наведеног, треба да се стидимо ми.
Младомир Ћурчић
О Младенцима 2022. год. у Ивањици