Поштовани министре, обраћам Вам се у име Удружења
пољопривредника ”Земља домаћина”, и у своје име као један од значајнијих
произвођача малина. Чланови Удружења пољопривредника ”Земља
домаћина” које предводим, чекали су да Ваши претходници реше
дугогодишње нагомилане проблеме у српском аграру.
За похвалу је Ваш ентузијазам, стручност и спремност да уведете ред у
ресор који водите.
Стрпљиво смо чекали да се успостави ред и створи амбијент за
несметани рад и развој ратарства и сточарства, а шта је са осталим областима
пољопривреде?
Шта је са нама воћарима?
Када ћете у области јагодичастог воћа да успоставите ред и спречите
безакоње и јавашлук?
Да ли је неком у интересу да се угаси пољопривредна производња
јужно од Дунава и Саве? Ако није, крајње је време да кренемо у решавање
проблема и успостављање реда у овој области и тако спречимо демографску
ерозију, економско и безбедносно заштитимо државу и народ.
Због нагомиланих проблема у производњи јагодичастог воћа,
Удружење пољопривредних произвођача „Земља домаћина“ Ивањица,
предлаже да донесете следеће:
МЕРЕ
1. Издвојити 5% од укупног пољопривредног буџета за интервентне мере
којима би се подржала производња малина и другог јагодичастог воћа када
дође до поремећаја на тржишту, односно до дампинг цена;
2. Откупљивачима, хладњачарима и прерађивачима треба омогућити
трогодишњи мораторијум на комерцијалне кредите које дугују банкама,
тако да би се обавезали, да свих година мораторијума, односно репрограма
дуга, плаћају уговорену камату, док би износ главнице мировао;
3. Обезбедити расхладне капацитете који би се претворили у јавна
складишта, где би произвођачи који нису задовољни ценом у сезони откупа
складиштили и чували до бољих тржишних услова;
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ и ПОЈАШЊЕЊЕ
(значај одрживости производње и малина и највећи проблеми,
конкретна хитна решења и дугорочне мере)
Значај одрживости производње јагодичастог воћа,а посебно малина
На годишњем нивоу од извоза воћа и алкохолних пића са површине од
250.000 хектара остваримо приход од 1.300.000.000 евра.
Посебан значај у извозу имају српске малине и Србија је деценијама
светски лидер у производњи и пласману малина.
Годишњи извоз држави донесе приход од 250 до 350 милиона евра. Са
економског становишта од малина у Србији живи до пола милиона људи који
се баве непосредно и посредно малинама.
Малинама се углавном баве људи који живе у руралним и маргиналним
подручјима, са отежаним условима привређивања, у брдско планинским
пределима на уситњеним поседима, па је са аспекта демографије, наталитета,
безбедности и здравља, веома важно очувати производњу малина.
Људи који живе на овим подручјима, поодавно су одустали од сточарства,
повртарства и ратарства. Производња малина је одолевала и уливала наду
људима у пасивним крајевима. Нада да ће људи опстати и остати бавећи се
малинарством, а земља се неће закоровити, сваким даном је све мања.
Због вишеструких фактора, српско малинарство, и свеукупна
производња јагодичастог воћа је доведена до потпуне пропасти.
Основни проблеми су:
– Неконтролисани увоз и стварање нелојалне конкуренције;
– Неадекватни климатски услови
– Ниска откупна цена;
– Неисплаћене малине;
– Преварени произвођачи;
– Неадекватан садни материјал.
Конкретна хитна решења
– У складу са закључком Одбора за пољoпривреду од 21.02.2023.године у
коме је предвиђено да се 5% укупног пољопривредног буџета издвоји за
интервентне мере, када дође до дампинг цена и поремећаја на тржишту
пољопривредних производа, потребно је извршити субвенционисање у
износу не мањем од 50 динара за сваки килограм малина и другог
јагодичастог воћа.
– Откупљивачима, хладњачарима и прерађивачима треба омогућити
трогодишњи мораторијум на комерцијалне кредите које дугују банкама,
тако да би се обавезали, да свих година мораторијума, односно
репрограма дуга, плаћају уговорену камату, док би износ главнице
мировао;
– Јавним позивом Управа за аграрна плаћања, односно Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде треба да обезбеди расхладне
капацитете, који би се претворили у јавна складишта, где би
произвођачи који нису задовољни ценом у сезони откупа, могли да своју
робу обележе бар-кодовима, односно да складиште тј. чувају до бољих
тржишних услова. Потребно је да Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде субвенционише трошкове замрзавања,
основног паковања и обележавања малина и другог јагодичастог воћа,
док трошкове чувања до продаје робе би сносили произвођачи;
– Неопходна је помоћ државе у увезивању више јавних складишта, ради
формирања неколико трговинских логистичких центара;
– Донети уредбу којом би се забранио откуп откупљивачима који немају
подршку гарантног фонда;
– Потребна је подршка државе у проналажењу и процесуирању свих
правних и физичких лица која су преварила и оштетила пољопривредне
произвођаче.
Дугорочне мере
– Потребно је спречити неконтролисани увоз малина и другог
јагодичастог воћа, који угрожавају домаћи бренд и праве нелојалну
конкуренцију, а све у складу са ССП (Споразумом о стабилизацији и
придруживању) и члановима 32, 40 и 41;
– Стимулисати и подржати извоз малина и другог јагодичастог воћа, који
је дестимулисан ниским курсом евра у односу на динар;
– Пооштрити контролу квалитета малина и другог јагодичастог воћа.
Пооштрити фитосанитарну контролу, следљивост и декларативно
обележавање. Појачати контролу приликом увоза и реекспорта малина и
другог јагодичастог воћа, а за непоштовање ових мера применити
драконске мере;
– Донети Закон о шемама квалитета и на тај начин географским пореклом
заштитити бренд „Српска малина“ на подручју Европе и света;
– Строго примењивати Закон о спречавању монопола;
– Мобилисати сва дипломатско-конзуларна представништва и ПКС
(Привредну комору Србије) на повећању активности у промовисању
српских брендова, а посебно српских малина и другог јагодичастог воћа
широм света;
– Омогућити трговину малинама и другим јагодичастим воћем на робној
берзи.
Ови предлози су у интересу опстанка производње јагодичастог воћа, а
посебно српских малина, као и свеукупне пољопривреде. Сви заједно
морамо истрајати и дати допринос развоју наше државе Србије, а посебно
у очувању економске независности, самоодрживости и прехрамбеног
суверенитета.
Председник Удружења пољопривредника
”ЗЕМЉА ДОМАЋИНА”Ивањица
Милован Јаковљевић
У Ивањици,
24.06.2025 године
Милован Јаковљевић
