Sudeći prema narodnom verovanju, danas bi trebao da bude lep i sunčan dan i da doživimo miholjsko leto. Naime, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle ovog sveca nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela.
Na današnji dan smenjuju se leto i jesen, pa su oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati kao Miholjsko leto.
Stari ljudi veruju da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično jer, kako kažu, treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Sveti Kirjak, koga smatraju stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Rođen je 448. godine u Korintu. Otac mu se zvao Jovan i bio je sveštenik. Majka mu se zvala Evdokija. Kao mladić je 466. došao u Palestinukako bi se posvetio pustinjačkom životu, primajući savjete Jevtimija Velikog. Godine 486. je napustio Jevtimijev manastir i otišao u Betlehem zbog sukoba sa drugim monasima, sljedbenicima Origena. Tamo je konačno zaređen za svećenika. Od 530. je uglavnom živio u hermitažima, povremeno isjeljujući ljude. Pravoslavna crkva ga slavi kao sveca,a njegov dan je 12.10.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a u želji da živi duhovni život, otišao je u Jerusalim i zamonašio se. Posle toga je promenio nekoliko manastira i posvetio se borbi protiv jeresi.
Iako je ceo život proveo u strogom postu, predanje kaže da je bio krupan čovek. Čak je pred kraj života boravio u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno nakon što padne mrak.
Monasi su ga poštovali jer je tešio i isceljivao bolesne i nevoljne.
Doživeo je 109. godinu, a poslednje godine života proveo je u pustinji gde je i umro.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
