Наука каже да ова понашања побољшавају расположење
Свака особа зна да орасположи себе на свој начин.
Неки људи морају да ц́уте сами са собом, док други морају да оду на забаву, пусте веселу музику код куће или поједу нешто укусно. Чак и једноставне мале ствари могу да вас насмеју и да учине да се осец́ате боље.
Прегледајте фотографије
Питер Ниш, истраживач из Велике Британије, спровео је експеримент 2006. године и открио да фотографије могу побољшати расположење. Посматрао је две групе учесника. Прва се ослободила туге било којим одабраним фотографијама, док се друга група орасположила гледањем својих фото албума. Сви учесници експеримента су били подвргнути тестовима расположења пре и после гледања фотографија. Испоставило се да се морално благостање прве групе побољшало за 1%. А они који су погледали своје фотографије подигли су расположење за 11%. Имајте на уму да не би требало да трчите да одштампате фотографије и купите албум – гледање дигиталних слика није ништа мање ефикасно.
Жваћите жваку
Године 2001. др Таканобу Моринуши из Јапана је спровео занимљив експеримент. Желео је да зна како жвакац́а гума може утицати на добробит учесника. Да би пратио промене у функцији мозга, замолио их је да жвац́у жваку док се ради ЕЕГ. Научник је предложио две врсте посластица: жваку са сахарозом, али без арома, и са аромама. Испитаници су такође удахнули мирис етеричног уља. Утврђено је да ароматизована жвакац́а гума изазива стање опуштене концентрације, што се такође може искусити јогом.
Осмех
Вероватно сте чули израз: „Насмејте се без обзира на све!“. Студија научника из Сједињених Држава, објављена у часопису Псyцхологицал Сциенце, доказује да у томе има истине. Психолози Тара Крафт и Сара Пресман проучавале су како вам типови осмеха могу помоц́и да се опоравите од стреса.
Осмеси су подељени у две категорије: стандардни, који настају напором и напетошц́у мишиц́а уста, и искрени када у осмеху учествују и очи. Учесници експеримента су научени да одржавају различите изразе лица користец́и штапиц́е за јело које су морали да држе у устима. Тако би могли да користе мишиц́е одговорне за свако репродуковано расположење. Истраживачи су мерили откуцаје срца и нивое стреса испитаника док су обављали више задатака.
Учесници са искреним осмехом боље су се снашли на задацима. Штавише, њихов ниво стреса је био знатно нижи у поређењу са онима који су одржавали неутралан положај лица. Научници су закључили да чак и неискрен осмех у стресној ситуацији може побољшати расположење.
Исправите се
Држање је важно не само да би се одржао тонус мишиц́а и правилно распоредило оптерец́ење, већ вам помаже да се осец́ате боље.
Овај закључак су донели научници из Удружења психолошких наука Сједињених Држава. Дакле, ако се осец́ате преоптерец́ено, седите усправно у својој столици или станите усправно са забаченим раменима и подигнутом брадом.
Поза дрвета из јоге је такође корисна. Да бисте то урадили, морате да станете усправно и ставите стопало једне ноге на унутрашњу страну бедра друге. Руке се могу склопити у молитвеном положају на грудима, или могу бити испружене изнад главе. Задржите ову позицију 10 до 15 секунди.
Певајте
Слушање музике је добро за расположење, а ако певате уз своју омиљену композицију, ефекат је много вец́и.
Према студији Британске академије за звучну терапију, певање повец́ава нивое ендорфина и окситоцина и помажу да се носите са стресом и останете весели. Узгред, можете певати било шта – од једноставних звукова до сложених композиција.
Позовите своје пријатеље
Велика заједничка студија Николаса Кристакиса и Џејмса Фаулера, научника из САД, потврдила је да је срец́а „заразна“. Према резултатима експеримента, сваки задовољан пријатељ у окружењу повец́ава вероватноц́у сопствене срец́е за око 9%. Уколико сте нерасположени позивање позитивне другарице може да вас орасположи и зарази оптимизмом. Научници примец́ују да негативне емоције имају исто својство.
Радите аеробне вежбе
Др Ашиш Шарма из САД истраживао је како вежбање утиче на расположење и које вежбе могу да га побољшају. 2006.године објавио је резултате који показују да је аеробна вежба била ефикасна у управљању не само тугом, вец́ и анксиозношц́у. Ове вежбе укључују трчање, пливање, ходање, вожњу бицикла, такође плес и клизање или ролање.
Лекар препоручује вежбање 30 минута дневно. Али ако није могуц́е потрошити пола сата одједном, мали тренинзи од 10 минута нец́е бити ништа мање ефикасни. Главна ствар је да их радите редовно – најмање три пута недељно.
(Женски магазин)