ПОДРШКА ДРАГАЧЕВСКОГ САБОРА ТРУБАЧА
ДОМАЋОЈ ПРОИЗВОДЊИ КРОМПИРА У СРБИЈИ
У организацији Удружења за кромпир Србије, у Гучи је у петак, 8. августа, на дан
свечаног отварања 64. Драгачевског сабора трубача, одржан први национални
састанак о кромпиру. Субвенционисање корисника сертификованог семена
кромпира, прелевмани на увоз конзумног кромпира и сезонске царине биле су само
неке од тема овог националног скупа о кромпиру.
Поред руководства Удружења за кромпир Србије: проф. др Зорана Броћића,
председника Скупштине, Божа Ивановића, потпредседника Скупштине, Живојина
Бијелића и др Живка Бугарчића, председника и потпредседника Извршног одбора,
Стевана Бељанског и Мирка Глигорића, чланова Извршног одбора, Милића
Домановића, потпредседника Надзорног одбора и Душан Р. Ивановић, секретара
Удружења, проф. др Горана Дугалића са Агрономског факултета у Чачку,
произвођача, трговаца и увозника кромпира из Бачког Маглића, Деспотова,
Пивница, Крупња, Чачка, Заблаћа, Краљева и Драгачева, састанку су
присуствовали и Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству
пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, представници ЈВП „Србијаводе“
Иван Петровић, главни инжењер за заштиту од спољних вода, ерозије и бујица и
Ђурђа Богићевић, самостални инжењер за водно добро, водни режим и водна акта,
обоје из Радне јединице Чачак, као и представници локалне самоуправе. Скупу је
требало да присуствује и представник Министарства унутрашње и спољне
трговине Републике Србије, који је из објективних разлога отказао свој долазак у
Гучу.
Скуп је отворио проф. др Зоран Броћић, подсетивши присутне да је 1954. године у
Гучи основана Огледна станица за селекцију и производњу кромпира, која након
одређеног периода рада прерасла у Завод за кромпир, да би касније променила
назив у Центар за кромпир. Тих давних година трасирани су добри предуслови за
стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада
Завода за кромпир у Гучи створене су четири сорте кромпира: „Драгачевка“ и
„Јелица“ 1975, „Универзал“ 1994. и 1997. „Хибрид 8614“ 1997. године.
– Одржавањем првог националног скупа о кромпиру наставља се традиција из
седамдесетих година, када су првог дана Драгачевског сабора трубача у Гучи
одржавани састанци Савезне групације Југославије за производњу и промет
кромпира, на којима су се окупљали произвођачи, прерађивачи и трговци који су
разговарали о стању у овој области производње, како би се на основу релевантних
података одређивале откупне цене кромпира. Очигледно је да су нам овакви
скупови данас и те како потребни, како бисмо разрешили проблеме са којима се
сусрећемо у овој области – напоменуо је др Броћић.
У име локалне самоуправе, учеснике скупа је поздравио Милош Јовичић,
потпредседник Општине Лучани, истичући да је ове године у општинском буџету за
директну подршку пољопривреди, што укључује и произвођаче кромпира,
планирано 60 милиона динара и да ће оваква пракса бити настављена и у наредном
периоду.
– Због значаја кромпира у исхрани становништва, Уједињене нације су прогласиле
30. мај за Светски дан кромпира. Група стручњака за кромпир уз подршку бројних
привредних организација из Србије, прошле и ове године је у Гучи организовала
Прво и Друго обележавање Светског дана кромпира у Србији. Ове године на
Другом о обележавањи Светског дана кромпира у Србији, основано је
репрезентативно Удружење за, кромпир Србије са 70 организација из централне
Србије, Војводине, Косова и Метохије и овај састанак је прва активност
новооснованог Удружења – истакао је Душан Р. Ивановић, секретар Удружења за
кромпир Србије.
Милић Домановић, в. д. директора Центра за кромпир из Гуче и некадашњи заменик
председника Скупштине Савезне групације за унапређење производње, прераде и
промета кромпира Југославије из 1980-тих година, истакао је да је оснивање
Удружења за кромпир Србије било преко потребно, између осталог, и због
организовања оваквих састанака, на којима се отварају кључна питања о
производњи ове значајне пољопривредне културе. Он је навео да су готово
нестале све домаће српске сорте кромпира на тржишту, jer нису издржале
конкуренцију увозних и да изузетак представља „Драгачевски месечар“, који је
оздрављен у Центру за кромпир.
– Све већи проблем у производњи представља суша, затим увоз семенског,
конзумног и индустријског кромпира, помфрита, скроба и других производа од ове
повртарске културе, у вредности од око 80 милиона евра годишње. Са друге
стране, извоз наше земље, у првом реду чипса и других производа од кромпира
износи око 60 милиона евра, па тако настаје спољнотрговински дефицит Србије
од 20 милиона евра – закључио је Домановић.
– Србија је последњих година постала редован увозник више од 40.000 тона
конзумог, али и индустријског кромпира за потребе прераде у чипс, јер фабрикама
недеостаје скоро 20.000 тона сировине. Цене на домаћем тржишту су прилично
мирне, а квалитетан кромпир произвођачи продају на велико за 35 до 45 динара по
килограму. Са овим ценама могу бити задовољни само произвођачи који имају
приносе преко 35 тона кромпира по хектару, а таквих произвођача је мало. Нема
сумње да ће потребе за увозом конзумног кромпира поново премашити 40.000 тона,
али се намеће питање одакле ће се кромпир увозити и по којим ценамa. Није
спорно да ли тржишту Србије треба кромпир из увоза, већ да ли за колико-толико
заустављање даљег пада домаће производње треба увести прелевман или
ограничену сезонску царину на рецимо период октобар-јануар, или октобар-
фебруар како би се домаћа производња у краћем периоду од 4-5 месеци заштитила
од робе која долази са развијених тржишта где су произвођачи пре више година уз
подстицаје изузетно добро опремљени са механизацијом и складиштима, а уз то
имају и неупоредиво повољније климатске и метеоролошке прилике за
производњу кромпира. Према садашњим проценама врло је могуће да ће се у
земљама северо- западне Европе, Пољске и Белорусије кромпир нудити по
дампинг ценама, односно знатно нижим од цене коштања – објаснио је др Живко
Бугарчић.
А да постоје велики проблеми у производњи кромпира навео је и
пољопривредник Дејан Вучковић из Заблаћа који узгаја кромпир на око 15 хектара.
Неконтролисани увоз кромпира је окарактерисао као највећу опасност за ратаре,
као и све изразитији утицај климатских промена, које узимају све већи данак овој
производњи.
Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, захвалио се
организаторима на позиву на овако репрезентативан састанак и истакао:
“Производња кромпира у Србији заузима 1/3 од свих повртарских усева и кромпир
је важан производ за прехрамбену сигурност нашег становништва. У овој години
није било довољно новца за субвенције корисника сертификованог семена
кромпира и радићемо заједно на томе да се субвенције уведу за наредну годину.
Треба се ближе упознати са условима прелевмана и сезонских царина, пре него се
поднесу одређени захтеви надлежној институцији за заштуту домаће производње и
потрошње кромпира. Подржавам да овакав састанак о кромпиру у Србији буде
традиционалан за време одржавања Драгачевског сабора трубача у Гучи. Позивам
Удружење за кромпир Србије да Министарству пољопривреде достави извештај са
предлогом конкретних мера за побољшање положаја производње и промета
кромпира у Србији“.
Државни секретар Радошевић је одговарао на бројна питања и предлоге учесника
састанка о могућностима помоћи Министарства пољопривреде у заустављању
смањења површина под кромпиром у Србији, проблема у забрани коришћења
пестицида у заштити кромпира од болести и штеточина, високих такси на пријаву
семенске производње кромпира, проблема са великом сушом…
Представници „Србијавода“ Иван Петровић и Ђурђа Богићевић су истакли да је
језеро „Голи Камен“ у Вучковици изграђено за водоснадбевање драгачевских
насеља, да има капцитет од око милион кубних литара воде, али да до сада није
коришћена вода из њега, јер су житељи прикључени на рзавски систем
водоснабдевања. Постоји техничка могућност коришћења воде из језера за
наводњавање пољопривредних култура, али да би се то реализовало, поред
иницијативе Удружења за кромпир Србије, за даљи развој активности на оваквом
пројекту требало би да се укључи локална самоуправа. Такође, како је наведено,
постоји и техничка могућност стварања акумулације у горњем току реке Бјелице,
која би имала улогу заштите од поплава, а вода из ње би могла да се користити за
наводњавање пољопривредних култура. За овакве пројекте постоји Абу Даби
развојни фонд, као и други извори финансирања, а за то су потребни пројекти и
решени имовинско правни односи. Руководство „Србијавода“ позива
представнике из Драгачева и других места у Србији на разговор о потенцијалним
пројектима водоснадбевања и наводњавања, речено је на скупу.
