Колико је лако у градовима наћи разоноду толико је тешко у забатим селима пронаћи добру разоноду.Ипак,како тако сељани се сналезе да прекрате досаду и бар мало себи да дају одушка.Вековима најпопуларније место за разоноду људи била је кафана.Али у селима где нема кафане дружење добија другу диманзију.У Ивањичкој општини само Ерчеге и Ковиље су Месне заједнице које немају кафану.Житељи тих села имају у својим кућама ракије и другог пића али како кажу,најслађе је када чашица прођр кроз шибер.Да би колико толико осетили кафански живот довитљиви мештани села Ковиља дошли су на једну симпатичну идеју.Творци те идеје били су тадашњи директор школе у Ковиљу Југослав Чоловић и свештеник Зоран Стевлић.У самом центру села око бандере која се ту налазила направили су округли сто а високо на бандери истакли фирму КАФАНА ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ.То је постало омиљено састајалише Ковиљчана.Свако би од куће понео нешто од пића,наздрављало би се и препричавали разно разни догашаји.Као да су у школи гости те кафане долазили би тачно у уговорено време а онај који изостане морао је да има дебели разлог да оправда изостанак.
