Главни циљ дечјег додатка је да родитељима у тешком материјалном положају помогне при одгајању деце. Иако се годинама прича како је улагање у децу и породице један од приоритета државе, пракса показује нешто сасвим друго.
Пример који најпластичније одсликава парадокс система јесте да породица са двоје деце, у којој само један родитељ ради за минималац, због висине примања нема право на дечји додатак, пише biznis.rs.
Износ минималне зараде зависи од броја радних сати и креће се од 49.280 до 56.672 динара.
Цензус за остваривање права на дечји додатак усклађује се 1. јануара и 1. јула текуће године (на основу статистичких података) са кретањем индекса потрошачких цена на територији Србије у претходних шест месеци.
Крајем јула стигла је вест о новом усклађивању дечјег додатка, када је основни износ за период до краја 2025. године повећан са 4.299,63 на 4.411,42 динара – свега 112 динара више.
Тако су од 1. јула 2025. године одређени следећи износи:
4.411,42 динара – основни додатак по детету
5.734,83 динара – за самохране родитеље и старатеље
6.617,14 динара – за родитеље деце са инвалидитетом или сметњама у развоју
7.940,55 динара – када се стичу услови по више основа
Да би се уопште дошло до ове помоћи породица мора да испуни велики број услова. Просечан приход по члану домаћинства у претходна три месеца не сме да пређе 13.234 динара. Самохрани родитељи имају нешто шире оквире – до 17.204 динара, док су за породице са децом са сметњама у развоју прописани посебни лимити.
Управо због ових цензуса долазимо до апсурда – рад за минималац аутоматски значи да четворочлана породица не може да оствари право на додатак. Дакле, минималац – за државу – гарантује довољно пристојан живот да помоћ није потребна.
