Цене угоститељских услуга у августу ове године повећане су у просеку за 8,1 одсто у односу на исти период прошле године и то је само наставак тренда који ресторане чини све једном врстом луксуза за значајан део грађана. Ако се зна да породица за комплетан ручак и пиће у ресторану, примера ради у Београду, мора да издвоји и око 6.000 до 6.500 динара, податак да грађани са просечним примањима све ређе обедују у ресторанима не треба ни мало да чуди. Истина, имућнији гости и страни туристи су и даље присутни, али упућени тврде да у случају да се тренд раста цена настави ни њихова посета неће бити гарант за пристојну зараду.
Тако су се многи ресторани нашли у зачараном кругу – како им због поскупљења пада посета, они подижу цене да би надокнадили губитак у промету. У крајњој инстанци, неке би такав зачарани круг могао да угрози њихов опстанак.
Према подацима које је објавио Републички завод за статистику алкохолна пића у угоститељству су поскупела за 10,9 одсто, готова јела за 12,4, варива и салате за по 10,9, а печење је скупље за 8,9 одсто у односу на август прошле године. Као разлог за стална поскупљења хране и пића угоститељи наводе високе набавне цене, али стручњаци тврде да постоје и други који узрокују велики цех у ресторанима. Истовремено, Републички завод за статистику бележи пад промета у првих шест месеци ове године у односу на исти период прошле године, па је тако промет у сталним ценама 96,8 одсто у односу на промет бележен у прошлој години.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић за НИН каже да набавне цене као и трошкови транспорта у великој мери утичу на цене хране и пића у угоститељским објектима, али да постоје и други разлози који доводе до тога.
„Високе цене у ресторанима су изазвале мању посету и пад промета. Неки угоститељи не желе да се помире са том чињеницом и кроз подизање цена покушавају да остваре што већу зараду. На тај начин цех плаћају стални гости. Такође, угоститељи подижу цене и због страних туриста који су платежно способнији од нашег становништва. Дакле економски разлози за повећање цена свакако да постоје, али са друге стране присутна је и жеља појединих угоститеља да без обзира на околности зараде што више“, објашњава наш саговорник.
Економиста Милан Р. Ковачевић за НИН каже да је поскупљење хране у угоститељским објектима саставни део инфлације.
