Božićni post počinje 28. novembra, a završava se 6. januara. Jedan je od najznačajnijih perioda u pravoslavnom hrišćanstvu, predstavlja vreme duhovnog smirenja, molitve i uzdržanja, ali i priliku za obnovu duše i tela.
Pravila Božićnog posta
Tokom Božićnog posta razlikuju se nivoi strogosti, u zavisnosti od dana u nedelji, a pred sam kraj posta pravila postaju stroža.
Vernici se tokom celog perioda uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Alkohol se, u principu, izbegava, osim u dane kada je dozvoljeno ulje i vino.
Riba je dozvoljena subotom i nedeljom, kao i u dane velikih praznika koji padnu tokom posta, naročito u njegovom prvom delu. Međutim, u poslednjoj nedelji pred Božić, praksa je da se i riba izostavi iz trpeze, čime se vernici pripremaju za svečano pričešće i sam praznik rođenja Hristovog.
Post mora biti i duhovni
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post nema koristi ako nije povezan sa duhovnim.
– Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.
U Svetom pismu piše: „ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga“, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.
U postu se treba pokajati, ispovedati, olakšati svoju dušu i očistiti sebe. Ne treba telo mučiti postom ako ćemo biti besni, ako ćemo se svađati i želeti zlo bližnjem svom. U postu treba opraštati i nastupati čista srca, pripovedaju sveštenici.
Pored posnih pravila koja je odredila Crkva, moguće je i da sveštenik verniku ublaži post, posebno u slaučajevima starosti, bolesti, kod dece, trudnica.
