Српска православна црква и њени верници данас прослављају Сабор светог арханђела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан, који је у Србији, према броју верника који га славе, на другом месту, после светог Николе.
Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Архангелу Михаилу. Архангел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске.
Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ. Михаил на јеврејском језику значи раван Богу и од првих хришћанских времена представља се као војвода, са копљем у десној руци које упире на Луцифера. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем православне вере и борцем против јереси. Свети Архангел Михаило је најугледнији међу бестелесним силама и најближи небеском престолу и сматра се да је он спасио војску анђела од понора палих Сатанаилових анђела.
Аранђеловдан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, жита и вина, и освештањем које обавља свештенство цркве. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, јер кажу да је Арахнгел Михаило „живи светац“.
