Високе цене некретнина и растући трошкови живота последњих година снажно су утицали на одлуке младих.
Иако жеља за сопственим домом остаје једна од кључних животних амбиција, многи се све теже одлучују на тај корак. Разлог није самофинансијски терет, већ и дубоко укорењен страх од дугорочног задуживања.
Стамбени кредити за већину младих представљају једини реалан пут до сопствене некретнине, али су за друге симбол „дужничког ропства“ које, како верују, значидеценије рада без стварне слободе. Управо дилема између кредита и рентесве чешће је тема расправа на друштвеним мрежама и форумима, где млади отворено деле своја искуства, али и страхове.
Једна таква расправа последњих дана привукла је велику пажњу на Редиту, где се млада Хрватица обратила заједници тражећи савет.
„Дечко (30) и ја (29) живимо у ренти већ неколико година. Пун нам је куфер, наравно, а пун нам је куфер и слабо плаћених 9–5 послова. Желимо нешто своје, мању кућу, башту и свој мир“, започела је своју објаву.“
Колико је страшно имати стамбени кредит?
„Проблем, како наводи, настаје због различитих погледа на будућност. Док је онаотворенија за опцију куповине некретнинена кредит, њен партнер се томе снажно противи.“
Каже да ћемо се заковати у дужничко ропство, тиме остати везани за неки соул-суцкинг 9–5 посао јер ћемо морати да плаћамо рату кредита и, на крају, због камате банци дати два пута, ако не и три пута више новца“, написала је, па наставила:
„Ни он није срећан са опцијом ренте, жели своје чак и више него ја, али искрено не видим ниједан други начин да то остваримо осим кредитом. Моје питање је: колико је стварно ‘страшно’ имати стамбени кредит? Да ли се осећаш заробљено, мораш ли да останеш на лошим пословима само зато што ти плаћају рату, можеш ли да покренеш сопствени бизнис? Дакле, да ли је заиста тако лоше и катастрофично имати кредит наредних 20–30 година? Додатно питање – постоји ли слобода отварања сопственог бизниса/уласка у предузетништво док имаш стамбени кредит или баш мораш да имаш сигуран 9–5 посао до краја?“, написала је у објави.
„Стално ти виси над главом“
Њена објава убрзо је изазвала лавину коментара, а већина корисника није имала разумевања за тезу о „дужничком ропству“.“Не, шта би ту било грозно, кредит зближава људе. Грозније ми је мамлазу давати 600 евра месечно у кешу за влажну шупу“, написао је један корисник.
Други су истицали да кредит, иако обавеза, није ни приближно драматичан како се често представља.
„Ако му је кредит проблем, јеси ли га питала која је његова алтернатива? Није толико страшно, али стално ти виси над главом и из месеца у месец и уопште не рачунаш на тај новац. Плата ти је по дифолту x одсто мања док га не отплатиш. Навикнеш се“, стоји у једном од коментара.
Било је и коментара људи који су, упркос кредитима, направили радикалне животне промене.
„Имам кредит, не размишљам о њему осим на дан када га плаћам. У међувремену сам дала отказ на 9–5 послу и отворила предузетничку радњу“, написала је једна корисница, директно одговарајући на питање опредузетништву.
„Да ли мислите да у пензији будете у ренти?“
„Многи су истакли и да је рента дугорочно финансијски неповољнија опција.
„Мање је грозно него бацати x новца у ветар (рента). Плаћам 1.000 евра рату стамбеног кредита наредних 30 година. Дужничко ропство је глуп став јер нема решено стамбено питање и свакако сваког месеца плаћа кирију из које га могу избацити кад год им се ћефне. Тражите некретнину коју можете да приуштите, што, на крају крајева, и ова ограничења код узимања стамбених кредита промовишу“, поручио је један коментатор, па наставио:
„Ако све оде дођавола, стан може да се прода, кредит затвори и можеш да одеш у подстанаре/узмеш мањи стан/одселиш негде трбухом за крухом… Нису добри ти ‘дужничко ропство’ ликови који ће банку ускратити за 50 одсто износа кредита који неће узети, а цео живот ће се вући по изнајмљеним рупама. Једино им поштујем тај став ако новац који штеде на разлици најам–кредит инвестирају дугорочно и тако себи стварају фонд за пензију или слично“, закључио је.
Неки коментари били су изузетно директни, без задршке.
„Тотално глупо размишљање, дечко ти звучи као да има пет година и живи на основу буззwорда које покупи на интернету. Дужничко ропство… ако не платиш кирију, на улици си — какав је то делулу?“
Низала су се и искуства младих који су већ у кредитима.
„Са 28 година сама сам подигла кредит, пола плате ми иде на месечну рату, али се не осећам као роб. Путујем, не ускраћујем себи ништа. Плата неће падати, него ће расти, и мислим да је куповина стана најбоља одлука коју сам донела“, стоји у једном коментару.
„ЛОЛ, прво – не дижи кредит с дечком. Са вереником можда, са мужем дефинитивно. Друго – да ли стварно мислите да у пензији будете у ренти? Какви су вам дугорочни планови? Код нас је некретнина и даље најбоља инвестиција, с рентом сте у минусу, а овако бисте бар сваког месеца издвајали за свој кров над главом“, закључила је једна корисница.
