Da je kojim slučajem živ Branislav Nušić, teško da bi i on uspeo da osmisli ovakav zaplet, ovu živu pozorišnu predstavu koja se već sedam dana igra u skupštinskoj sali u Ivanjici – od jutra u deset, pa sve do večernjih sati, kada i najuporniji počnu da zijevaju, ali ne od dosade, već od čuda.
Sedam dana zasedanja, a kao da je sedam činova jedne komedije zabune. U prvom činu – žustre rasprave, verbalne varnice, prozivke koje lete kao konfete na svadbi. U drugom činu – neočekivani obrti: vlast predlaže, opozicija podržava, dok poneki iz većine gledaju u sto kao da tamo traže odgovor. U trećem činu – opozicija predlaže, a vlast, gle čuda, delimično prihvata, ali ne svi, jer ni u opoziciji nema sloge kao u starim narodnim pesmama.
A negde između svih tih činova pojavljuje se i jedan novinar, poznat po nadimku koji više zvuči kao lik iz satire nego kao pravo prezime – Gvozdenović. Čas udara na opoziciju, čas na vlast, a najviše na one koji pokušavaju da razgovaraju, kao da mu je najveći neprijatelj upravo – dogovor. Deluje kao čovek koji najbolje pliva u mutnoj vodi, a kad se razbistri – ostaje bez daha i bez teme.
No, prava predstava počinje kad se oglasi pauza.
Tada, kao po komandi, rovovi nestaju. Odbornici, koji su malopre bili zakleti protivnici, u skupštinskom bifeu postaju – domaćini jedni drugima. Kuvaju se kafe, nude sokovi, razmenjuju se šale. Vlast i opozicija sede za istim stolom, kao stari prijatelji koji su se samo malo „zakačili“ oko sitnica. Tu nema podela, nema ideologije – samo šećer, kafa i ljudskost.
Ali ne lezi vraže.
Čim se vrate u salu – opet rovovi, opet zastave, opet političke linije kao da su iscrtane šestarom. Svako na svoju stranu, zakopan do grla.
Sve dok ne dođe na red – glasanje o novcu.
E, tada nastupa jedinstvo kakvo bi pozavideli i najveći državnici. Stranačka pripadnost se zaboravlja brže nego loša replika u pozorištu. Ruke se dižu složno, bez obzira na to ko sedi levo, a ko desno. Kada je opštinska kasa na dnevnom redu – tu nema opozicije ni pozicije, tu vlada – opšti interes.
I tako, dok se Ivanjica sprema za svoju čuvenu Nušićijadu krajem avgusta, čini se da je festival već počeo – samo što se ne održava na bini, već u skupštinskoj sali.
A publika? Publika gleda, i pita se – da li je ovo stvarnost ili generalna proba za nešto što ni sam Nušić ne bi smeo da napiše.
