Dok zasadi maline širom ivanjičkog i ariljskog kraja ovih dana ulaze u fazu cvetanja, među proizvođačima se ponovo mešaju nada i strah. Posle nekoliko teških godina, obeleženih niskim otkupnim cenama, klimatskim problemima i masovnim krčenjem zasada, ovog proleća stanje na terenu za sada uliva oprezni optimizam.
Kiša koja je poslednjih dana pala u zapadnoj Srbiji praktično je spasila ovogodišnji rod, jer je zemljište već bilo ozbiljno isušeno usled jakih vetrova i promenljivog vremena. U mnogim malinogorjima oko Ivanjice i Arilja zasadi trenutno izgledaju dobro, biljke su u cvetu, a proizvođači se nadaju da neće biti grada, mraza i drugih vremenskih nepogoda koje bi mogle da umanje rod.
Međutim, iako je vegetacija krenula dobro, malinari kažu da ih više od vremena brine tržište i otkupna cena.
U ivanjičkom i ariljskom kraju, gde je malina decenijama bila osnov opstanka hiljada porodica, danas je situacija potpuno drugačija. Nekada vodeći svetski proizvođač i simbol srpskog izvoza, Srbija je poslednjih godina izgubila veliki deo proizvodnje. Sa nekadašnjih više od 90 hiljada tona, proizvodnja je prošle godine pala na svega oko 18 hiljada tona, dok je istovremeno uvezeno više od 50 hiljada tona maline iz drugih zemalja.
Stručnjaci upozoravaju da je upravo nekontrolisan uvoz i reeksport jedan od najvećih problema domaće proizvodnje. Poslednjih nedelja dodatnu zabrinutost izazvala je informacija da je u Francuskoj otkrivena pošiljka maline iz Srbije sa povećanim prisustvom kadmijuma. Proizvođači i stručnjaci tvrde da postoji ozbiljna sumnja da nije reč o domaćoj malini, već o robi uvezenoj iz Ukrajine ili drugih zemalja, koja je potom reeksportovana pod srpskom deklaracijom.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo smatra da takvi slučajevi dodatno urušavaju ugled Srbije na svetskom tržištu.
– Godinama smo bili lider po kvalitetu maline. Količine su varirale, ali kvalitet nikada nije bio sporan. Danas se uvozi malina iz Ukrajine, Poljske, Kine i drugih zemalja, a problemi i posledice ostaju Srbiji – upozorava Leposavić.
Uprkos tome, domaći malinari veruju da će kvalitet maline iz ivanjičkog i ariljskog kraja i ove godine biti vrhunski, ukoliko vreme posluži do berbe.
Najveće pitanje ipak ostaje cena. Proizvođači očekuju da bi zbog manjka robe na evropskom tržištu otkup mogao biti znatno bolji nego prethodnih godina, ali još nema zvaničnih projekcija. Upravo ta neizvesnost dovela je do toga da mnogi domaćini poslednjih godina smanjuju zasade ili potpuno odustaju od proizvodnje.
U selima oko Arilja i Ivanjice sve je manje mladih koji žele da ostanu na imanjima. Mnogi su otišli u inostranstvo ili rade u fabrikama, dok brojni malinari smatraju da država nije dovoljno pomogla proizvođačima da opstanu na selu.
Nekada se u pojedinim selima zapadne Srbije bralo i po 15 vagona maline, danas jedva nekoliko. Prazne kuće i zapušteni zasadi postali su svakodnevna slika mnogih mesta koja su decenijama živela upravo od „crvenog zlata“.
Ipak, među proizvođačima još postoji nada da bi ova godina mogla predstavljati prekretnicu. Dobar rod i realna otkupna cena mogli bi da zaustave dalje gašenje malinogorja.
Na pitanje da li širiti ili smanjivati zasade, stručnjaci savetuju oprez. Umesto masovnog širenja, preporuka je ulaganje u kvalitet, protivgradnu zaštitu, sisteme za navodnjavanje i modernizaciju proizvodnje. Budućnost, smatraju, imaju ozbiljni proizvođači koji mogu da obezbede kvalitetan i kontrolisan proizvod za zahtevno evropsko tržište.
Malina je decenijama hranila zapadnu Srbiju. Da li će to uspeti i ubuduće, zavisiće od ove sezone možda više nego ikada ranije.
