Пре Другог светског рата,Ивањица је била мала,мирна варош са око хиљаду становника.Радило се и преживљавало и било је мало времена за забаву.Углавном запослени су били мушкарци,док је већина жена била везана за кућне послове и узгој деце.После напорног дана,окупљали су се мушкарци у кафанама а жене би изнеле клупе пред кућу и са ручним радом у рукама посматрале пролазнике.Монотонију мале вароши 1911 године прекинула су два догађаја. Наиме те године у Ивањици је отворена болница и пуштена у рад хидроцентрала. То је унело много радости међу живљем мале вароши. То је био период када се радило и суботом,па је само недеља била дан када су Ивањичани могли да предахну. Тада би породично одлазили на излетеа а најрадије се одлазило у Прилички Кисељак или на Равану.
Равана,како је названо брдо стотинак метара од центра Ивањице била је врло популарно излетиште.На месту где се данас налази гробница палих бораца из Другог светског рата,била је популарна кафана.Лепо уређена сала и столови испред кафане редовно су недељом били пуни гостију.Вредни домаћин са својим особљем љубазно је дочекивао госте а на менију је било разних ђаконија.Пут који је од града до места где се налази кафана,одржавао је газда кафане па су његови радници свакодневно чистили а једном недељно и прали тај пут.У кафани је увек било ведро расположење.Често се у граду чула песма која долази са Раване.И док би родитељи са пријатељима ћаскали за кафанским столом,деца би се растрчала по шуми и играла.Предвече би маме са децом кренуле кућама док су очеви остајали да доврше започете разговоре и попију још које пиће.Они Ивањичани који нису успели да дођу до места у кафани ипак нисухтели да пропусте боравак на Равани.Они би понели храну и пиће,нашли згодно место у шуми где би прострли чаршаф и ту се гостили.
После Другог светског рата на том месту изникла је гробница погинулих Ивањичана у рату.Ипак Равана ни тада није заборављена,јер је постала место где су се деца играла.Преко дана са Раване одјекивали су весели дечији гласови.А кад падне вече и деца се повуку Равана је била рај за заљубљене парове.Било је то место где су пали први пољубци а многе љубави са Раване прерасле су у срећне бракове.
Када је на водопаду изграђен монтажни објекат за кафану,дуго се веровало да је то објекат који је пренет са Раване.Међутим ово веровање касније је пало у воду јер није дошло до премештања објекта са Раване на место код водопада.
Данас је,нажалост Равана заборављена.Тек понеко,жељан чистог ваздуха и цвркута птице прошета овим лепим брдом. Иако тако близу самог центра града, Равана као да је постала далека за Ивањичане. Сада је стаза асфалтирана и погодна за шетњу. Треба подсетити да је и зими Равана била најомиљеније место за децу. Ту су се млади санкали,грудвали и уживали у свом детињству.
Остаје нада да ће наше лепо брдо звано Равана поново постати популарна дестинација за наше суграђане.
Аутор: Рашко Нешовановић
