Kafana na Ravani
Pre Drugog svetskog rata tada mala Ivanjica imala je osam kafana. Pošto nije bilo drugih mogućnosti za razonodu, kafane su bile idealno mesto da se ljudi druže. Za kafanskim stolom igrao bi se šah, domine ili karte. Dešavalo bi se da bi poneki vlasnik kafane angažovao i muziku, što je posebno obradovalo Ivanjičane.
Ipak, jedna kafana posebno se odvajala. Nalazila se na brdu Ravana, iznad Ivanjice, gde je danas locirana grobnica palih boraca. Nema Ivanjičanina koji nije posetio ovu kafanu, koja je bila poznata po dobrim čvarcima i pihtijama. Naravno, bilo je tu i pečenja i roštilja, ali čvarci su najviše mamili goste.
Ova kafana naročito je bila posećena nedeljom. Čitave porodice odlazile bi na Ravanu. Od ranog jutra pristizali su gosti. Dok bi se deca igrala po šumi, stariji bi čekali da dobiju mesto ispred kafane. Oni koji su bili loše sreće i nisu dobili mesto, prostirali bi čaršafe po travnjaku i odatle naručivali piće i jelo.
Pred mrak žene bi se sa decom krenule kući, dok bi muškarci ostajali da uz sifon sode i belo vino nastave druženje. Duboko u noć čula bi se pesma, a miris roštilja širio bi se do pola varoši.
Koliko je ta kafana bila popularna govori i to da su gosti koji bi došli u Ivanjicu iz drugih mesta obavezno posetili i kafanu na Ravani.
Posle Drugog svetskog rata kafana je iseljena i na tom mestu podignuta je grobnica palim borcima. Neproveren je podatak, ali se dugo pričalo da je objekat sa Ravane prenet za kafanu na vodopadu i postao u to vreme čuveni Paviljon.
Raško Nešovanović
