Овог лета је било посебно тешко набавити огрев, било је скуп, а и није га било. За дрво, угаљ и пелет тражила се веза. Много је оних који, ни када је било овог огрева, нису могли да га приуште. Греју се на све што може да гори – делове намештаја, одећу, паркет, пластику.
Куља дим из скоро сваког димњака. И добро је док је бео, каже Радован Јовановић из оближњег солитера. Често је и црн, а тада, каже, не отварају прозоре. Грађани кажу да се ложи све и свашта, чак и сировине које се скупљају за рециклажу, као што су каблови.
Многи себи не могу да приуште довољно угља и дрва, па се сналазе. Купује се стари намештај, јефтин неквалитетан угаљ и било шта што може да гори. Многи користе и старе, неефикасне пећи које нису предвиђене за све врсте енергената. Угрожавају околину, али и своје здравље.
„Неконтролисаним и неправилним сагоревањем материјала које није чисто ни дрво ни угаљ више се доприноси стварању токсичнијих и канцерогенијих супстанци. Већина тих других материјала које људи користе, претпостављам због лоше финансијске ситуације, мада није оправдање, су премазани лаковима и лепком, а чак смо могли да чујемо да неки сагоревају и гуме“, каже професорка Хемијског факултета Дубравка Релић.
Више од милион индивидуаних ложишта у Србији
Индивидуана ложишта су трећи највећи загађивач ваздуха у Србији, одмах после саобраћаја и великих енергетских постројења. Има их више од милион у Србији, показују подаци Министарства енергетике и рудаства од прошле године.
Ваздух загађују и дрва и угаљ, али не колико пластика или џакови одеће и обуће који се на бувљаку купују уместо огрева. Опасан је и ламинат, који, због свог састава, може да запуши димњак. Гума је најштетнија, кажу на Хемијском факултету.
„Такође, све што је лакирано и премазано са неким лепком, јер све је то оно што је човек направио накнадно да би било чвршће од природног материјала и да би ви то сагорели до краја потребне су веће пећи и у кућним условима то није могуће. Али не бих кривила само индивидуална ложишта, мислим да је проблем неконтролисање сагоревања у индустријама, јер мислим да се и тамо сагорева све и свашта“, каже професорка Релић.
Казна до 150.000 динара
Прошле године донет је Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије који је, осим уштеде енергије, прописао и смањење штетног утицаја сагоревања на животну средину, као и забрану спаљивања гума и пластике.
Прописане су и казне за то. У Закону пише да би грађани који користе индивидуална ложишта требало да пређу на енергенте који мање загађују околину.
Тако је у теорији. У пракси – најлон, пластичне флаше, тканина – све завршава у пећима. Казне за овај прекршај могу да буду до 150.000 динара, али нема података о томе да ли их је ико до сада платио.
Izvor – RTS
Један одговор
Simpatičan, edukativno koristan i angažovan prilog.
Energenti danas i u buduće biće osnovni bazni artikal u našem gradu.
Ali to može da bude i dobro i loše. Dobre je ako se prenemo iz palanačke dremeži i počnemo kao zajednica razmišljati – Kako ćemo se grejati za pet godina. Gasna instalacija je prošla a od gasa mala nada kako diktirajku svetski politički uslovi. Sigurno da će biti skup i verovatno nama nepristupačan,
Znači moramo se bazirati na sopstvene prirodne resurse. To je u našem slučaju šumsko rastinje i biološki otpad. Talav projekat je urađen još 1972 godine ali on je zaboravljn i nalazi se neki primerak verovatno u arhivima javnih službi.
E sad se vratimo na izgradnu TOPLANE odnosno energane. Navedeni projekat iz 1972 je predviđao lokaciju toplane gde se nalazi zgrada PUTEVA SRBIJE, Međutim stvari su se tokom vremena izmenile. Pre 40-ak godina su u gradu izgrađane dve energane ukupne snage 24Mw za ŠPIK i ITI. Iti je čak šta više imao postavljene vodove za transport pare koji je dobro funkciponisao, ali na žalost to je sve povađano i prodato kao staro gvožđe. Da bude još gore u špiku su čitavo postrokenje isečeno i otišlo u staro gvožđe.
Tako da se u buduće, ako se odlučimo na grejanje pretežno biomasom, moramo sve praviti ispočetka. O tome treba povesti javnu raspravu i da ova tema uđe u plan razvoja Opštne Ivanjia.
Ono što je dobro da EU daje nepovratna sredstva i povoljne kredite za toplifikaciju gradova na biomasu. A drugo , po procenama projektanata, bio mase, uz krčenje sumskog otpada, bi imalo za 50 godine , normalno uz neki procenat dokupljivanje štavalkskog uglja, koji je izuzetnog kvaliteta, sadrži mali procenat sumpora.
Gde je tu prvo ekološka korist? Pa 2/3 grada vi se priključilo na ove dve toplane. Drugo ne bi nam svakog dana purnjalo hiljade odžaka rasutih od ŠPIKA pa do ITIJA a i cena grejanja bi bila povoljna.
Razmislimo i kranimo u raspravu.