Posle čestih iskliznuća vozova na srpskim prugama, Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije kaže za RTS da uzroci mogu biti različiti – sastav železničke kompozicije, ispravnost cisterne, težina tereta, subjektivni faktor, brzina, pa i stanje železničke infrastrukture. Srpskim prugama se godišnje kreće oko 5.500 vozova sa prevozom opasnih materija, kaže Stanisavljević.
Tri vagon-cisterne sa propilenom iskliznule sa šina u blizini železničke stanice u Subotici, evakuisan je prostor od oko 200 metara od pruge. Ovo je samo poslednja u nizu nezgoda koje su se dešavale u poslednje tri godine na prugama u Srbiji.
Vagon-cisterna sa amonijakom prevrnula se kod Niša 25. januara 2019., nije došlo do curenja amonijaka, ali su meštani evakuisani.
Kod Smedereva iskliznuo je vozza koji su mediji preneli da je prenosio tečni naftni gas 7. aprila. 2022. godine
Teretni vagon iskliznuo je kod Priboja 1. 8. 2022. godine.
Kod Pirota iskliznuo je teretni voz 13. septembra 2022.
Po dve nezgode dogodile su se na prugama u novembru i decembru prošle godine i januaru ove godine. Devetnaestog novembra 2022. deo vagona sa fosfornom kiselinom iskliznuo kod Šida.
Kod Bele Palanke iskliznuo je voz na pruzi 22. novembra 2022., velika materijalna šteta na pruzi.
Krajem prošle godine 25. decembra 2022. kod Pirota iskliznuo je voz koji je prevozio amonijak, više od 50 osoba završilo je u bolnici.
Zatim i 29. decembra 2022. kod Zaječara iskliznula je vagon-cisterna voza koja je prevozila fosfornu kiselinu.
Teretna kompozicija voza iskliznula je iz šina na pruzi u beogradskom naselju Železnik 18. januara.
Uzroci nezgoda na srpskim prugama
Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije kaže da uzrok iskliznuća vozova može biti i sastav železničke kompozicije, ispravnost cisterne koja saobraća na određenom delu, težina tereta koja se prevozi, subjektivni faktor, brzina voza kojom je išao, pa i stanje železničke infrastrukture.
„Stanje železničke infrastrukture je samo jedan od faktora koji može da utiče na iskliznuće voza iz šina. Teško je utvrditi šta je najčešći razlog iskliznuća. Svaka situacija se razlikuje, najčešće je sadejstvo više faktora“, napomenuo je Stanisavljević.
Stanisavljević naglašava da su sve pruge u Srbiji bezbedne prema uslovima koje Infrastruktura železnice definiše unapred.
„Srpskim prugama se godišnje kreće oko pet i po hiljada vozova sa prevozom opasnih materija i oni saobraćaju gotovo na svim pravcima. Gotovo na svim prugama postoji prevoz opasnih materija. Deset posto svih vozova koji saobraćaju na srpskim prugama prevoze opasne materije“, rekao je Stanisavljević.
Prema njegovim rečima, opasne materije se prevoze i kroz Beograd, ali se one prevoze samo noću i postoje mere pregleda svih vozova pre nego što uđu i izađu iz Vračarskog tunela.
Stanisavljević kaže da vanredne događaje sa opasnim materijama imamo na svim evropskim i svetskim železnicama.
„Pruga u Subotici, gde je došlo do iskliznuća pre dva dana, izgrađena je 1882. godine i ona nije remontovana punih 50 godina, a imali smo i iskliznuće kod Pirota, a ta pruga je izgrađena 1886. godine i 50 godina ni ona nije remontovana“, napomenuo je.
Stanisavljević kaže da je dozvoljena brzina u Subotici svega 10 kilometara na sat, i od 20.000 vozova koji su tu prošla bilo je dva iskliznuća, a naravno da je svako od iskliznuća velika opasnost.
„Kod Pirota u mestu Staničenje imali smo smanjenu brzinu na 30 kilometara na sat i poslednjih pet godina nismo imali nijedno iskliznuće. Decenijama železnica je bila zaboravljena, zapostavljena i gotovo pred gašenjem kao saobraćajni sistem“, istakao je Stanisavljević.
RTS
