После честих исклизнућа возова на српским пругама, Ненад Станисављевић из Инфраструктура железнице Србије каже за РТС да узроци могу бити различити – састав железничке композиције, исправност цистерне, тежина терета, субјективни фактор, брзина, па и стање железничке инфраструктуре. Српским пругама се годишње креће око 5.500 возова са превозом опасних материја, каже Станисављевић.
Tри вагон-цистерне са пропиленом исклизнуле са шина у близини железничке станице у Суботици, евакуисан je простор од око 200 метара од пруге. Oво је само последња у низу незгода које су се дешавале у последње три године на пругама у Србији.
Вагон-цистерна са амонијаком преврнула се код Ниша 25. јануара 2019., није дошло до цурења амонијака, али су мештани евакуисани.
Код Смедерева исклизнуо је возза који су медији пренели да је преносио течни нафтни гас 7. априла. 2022. године
Теретни вагон исклизнуо је код Прибоја 1. 8. 2022. године.
Код Пирота исклизнуо је теретни воз 13. септембра 2022.
По две незгоде догодиле су се на пругама у новембру и децембру прошле године и јануару ове године. Деветнаестог новембра 2022. део вагона са фосфорном киселином исклизнуо код Шида.
Код Беле Паланке исклизнуо је воз на прузи 22. новембра 2022., велика материјална штета на прузи.
Крајем прошле године 25. децембра 2022. код Пирота исклизнуо је воз који је превозио амонијак, више од 50 особа завршило је у болници.
Затим и 29. децембра 2022. код Зајечара исклизнула је вагон-цистерна воза која је превозила фосфорну киселину.
Теретна композиција воза исклизнула је из шина на прузи у београдском насељу Железник 18. јануара.
Узроци незгода на српским пругама
Ненад Станисављевић из Инфраструктура железнице Србије каже да узрок исклизнућа возова може бити и састав железничке композиције, исправност цистерне која саобраћа на одређеном делу, тежина терета која се превози, субјективни фактор, брзина воза којом је ишао, па и стање железничке инфраструктуре.
„Стање железничке инфраструктуре је само један од фактора који може да утиче на исклизнуће воза из шина. Тешко је утврдити шта је најчешћи разлог исклизнућа. Свака ситуација се разликује, најчешће је садејство више фактора“, напоменуо је Станисављевић.
Станисављевић наглашава да су све пруге у Србији безбедне према условима које Инфраструктура железнице дефинише унапред.
„Српским пругама се годишње креће око пет и по хиљада возова са превозом опасних материја и они саобраћају готово на свим правцима. Готово на свим пругама постоји превоз опасних материја. Десет посто свих возова који саобраћају на српским пругама превозе опасне материје“, рекао је Станисављевић.
Према његовим речима, опасне материје се превозе и кроз Београд, али се оне превозе само ноћу и постоје мере прегледа свих возова пре него што уђу и изађу из Врачарског тунела.
Станисављевић каже да ванредне догађаје са опасним материјама имамо на свим европским и светским железницама.
„Пруга у Суботици, где је дошло до исклизнућа пре два дана, изграђена је 1882. године и она није ремонтована пуних 50 година, а имали смо и исклизнуће код Пирота, а та пруга је изграђена 1886. године и 50 година ни она није ремонтована“, напоменуо је.
Станисављевић каже да је дозвољена брзина у Суботици свега 10 километара на сат, и од 20.000 возова који су ту прошла било је два исклизнућа, а наравно да је свако од исклизнућа велика опасност.
„Код Пирота у месту Станичење имали смо смањену брзину на 30 километара на сат и последњих пет година нисмо имали ниједно исклизнуће. Деценијама железница је била заборављена, запостављена и готово пред гашењем као саобраћајни систем“, истакао је Станисављевић.
RTS
