Старији од 65 година, деца, Роми, особе с инвалидитетом, избегли и интерно расељени и даље су најпогођенији сиромаштвом. Пандемија и економска криза због рата у Украјини, додатно су им отежали положај, потврдило је истраживање Уједињених нација.
Јаз је све дубљи – богати су богатији, сиромашни још сиромашнији. У целом свету, па и у Србији – а терет сиромаштва не делимо подједнако.
„Шта да радим са 7.000 динара. Имам имање али неће нико да га обрађује. Не могу да чувам стоку, немам кукуруз. Иначе бих чувала једно свињу, па да имам маст и меса, али немам, не једем уопште месо“, наводи Персида Ђорђевић.
Александар Јовановић наводи да ради на грађевини, на отпаду, како би имао новца за породицу.
„Радим било шта да бих издржавао своју породицу – грађевина, па отпад. Хтео бих овом приликом да захвалим Уницефу и Црвеном крсту на указаној помоћи. Од тих средстава смо купили ствари за децу и нешто хране. Остало нам је око 1.000 динара и од тог новца сам купио лекове за бебу јер је била болесна“, наводи Јовановић.
Повећан број сиромашне деце за скоро 28.000
Број сиромашне деце у Србији повећан је за готово 28.000 током прошле године.
„Године 2021. године стопа апсолутног сиромаштва деце била је 10,6 одсто а 2022. Очекује се да се повећа најмање на 13,8 одсто. Најугроженија су деца у великим породицама, у селима и ромским насељима. Одговор на кризу треба да буду свеобухватне мере социјалне политике усмерене на сиромашне и децу. Потребни су пораст обухвата и адекватност програма финансијске помоћи, укључујући Дечији додатак“, наводи Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.
Финансијска помоћ државе у доба пандемије ублажила је немаштину али су последице биле неизбежне. Само их је погоршао рат у Украјини, економска криза и инфлација коју је изазвао. У таквим околностима угрожени су и они који до тада нису спадали у рањиве групе.
„Желимо брзе акције за најсиромашније, најмаргинализованије људе, да смањимо тај јаз између њих и остатка друштва. Време је да се осигура правичност између људи укључујући издвајања на локалном и националном нивоу. Морају се обухватити сви људи који имају проблем да скрпе крај са крајем“, наводи Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији.
Петина становника у Србији старија од 65 година
С тим проблемом најчешће се суочавају стари. Први подаци пописа потврдили су да нам је петина становника старија од 65. година, а прогнозе су – тренд старења се наставља – 2030. године сваки четврти становник биће старији од 65 година.
„Нема друштва које би могло да буде поштеђено глобалне кризе у којој сада живимо. Без обзира на такву констатацију морамо се сложити са тим да ипак нису подједнако распоређене последице ни на све државе ни на све појединце“, истиче Славица Ђукић Дејановић, специјална саветница у Влади Србије за Агенду 2030.
Држава, препорука је, мора да се постара и да избеглице и интерно расељени не буду изостављени. Бољи приступ личним документима, здравственој и социјалној заштити кључни су да лакше изађу на крај са изазовима криза.
Један одговор
Ako hoćemo da borba protiv siromaštva bude uspešna, odgovor je tu pred našim nosem. Hiljade hektara neobrađenih okućnica u našoj opštini sela napuštena imanja zapuštena. Njivu treba poorati, bašču treba prekopati, vićnjak treba podsaditi i eto zdrave i čiste hrane. Nekada su pijace bile prepune zdravog voća i povrća sabranog sa njiva iz naše opštine. Domaćinske kuće imale po desetine goveda i na stotine ovaca. A sira i kajmaka kolliko ti duša želi i ukusno i kvalitetno. Mleko je svako jurtro donosio domaćin i punu flašu tazeg mleka ostavljao pred vratima. Na kraju meseca kupac mu sve pošteno isplati. U jesen utovljeno goveče, svinja, ovca se klali i meso sušilo. Skoro svaka kuća imala svoju sušaru. Pastrme, pršute, slanine , lubine svega bilo na pretek. Beograđani iz ovog kraja kad se vraćaju u Beograd puni fiću hrane ubace nemaju đeca gde da sednu.
A kad majka Stana skuva pasulj prebarca suva cela ulica miriše. A Kiseli kupus sa slaninom sapunjarom prste da plišeš. Deca leti u bistroj Moravici upecaju po dvesta pljata, klenova, pastrmki, krkuša. Odnesu kući punu kesu ribe. Iz vruć hleb i paradaiz se cela porodica napuca i svi posle gledaju dnevik da čuju šta je Tito poručio Karteru i vezi Brežnjeva :-).
A posle dnevnika nastipa politička porodična ili komšinska rasprava, jer je televizor imao poneko, pa su komšije dolazile kod suseda da gledaju dnevnik. Najžustrije je bilo pitanje . Historijske veličine Titovog genija,jer je Tito bio nezaobilazan faktor svetske politike.
A danas?
E danas sve odneo đavo. Ne Tita nema, nema ni pujace, samo par švercera. Sad kupujemo u marketima uvoznu genetski modifikovanu hranu od ribe iz Vijetnama do skuše iz Italije. Meso iz Argrentine i Holantije. Sve se danas ovde kod nas diglo u vakultetlije i gospodstvo. Svi prodaju mudrost, drže mobtel mesto motike i ogovaraju zajedničkog prijatelja. Svi danas prate ZADRUGU od malog deteta do babe i svi u dokolici ubijaju vreme da vreme ne bi ubilo nih,
Ovde je nastupila totalna društvena dekadencija i niko se ne pita šta nas čeka sutra?
Ovde nema traganja za rešenjem, Samo se dele neke medalje, priznanja i odlikovanja. Ovde je očevidno manjkanje kreativnost, Ovde više nema majstora, stolara, bravara, krojača, potkivača, al auta više nego ljudi. Evo tri dana električari iz Kraljeva prestavljaju podzemni kabl kod crnogorčeve prodavnice. Pa to ima da košta boga oca. Nema niko iz distribucije da prestvi kabl. Doduše niko neće jer svi otprilike imaku vakultete. Pa to sve govori o nama i našoj propasti.
Crkva puna naroda, dobro to nije loše, ali moramo da radimo i da se trudimo a onda će sveti oci i gospod Bog da Pomognu.
Rešenje je jednostavno i neki dublji savet ne treba,
Da prvo lokalna vlast pozove i okupi sav narod koji može da rada a posla nema, pa da krenu u radnu akcijue i poseju kuruza, pšenice, ovsa, raži, krompira, pasulja, luka, šardarepe, kupusa, paradaiza da bi se preživelo. Sve pod nazivom“KO RADI NE BOJI SE GLADI“ pa zasučimo rukave i motiku u ruke i da iskrčimo korov, okopamo, zasejemo, posadimo i eto nam na jesen hrane za sve nas a višak prodamo drugima. Kao nekada čuveni ivanjički krompir. Malini je otprilike odzvonili. Više ni Zapad nema para da kupije precenjenu malinu. Počinju da kupuju jeftinije jušno voće.
To vam je dragi sugrađani naši takao.
Danas je Savindan i neka nam je sretan praznik.
Da je Sava danas među nama imao bi mnogo što šta da nam reče 🙁