Svetski dan radija proslavlja se danas, 13. februara, širom planete. Unesko je proglasio ovaj praznik da bi promovisao radio kao mediji i sve mogućnosti koje pruža.
Radio je medij koji dopire do najširih slojeva stanovništva i koji može učiniti mnogo za obrazovanje, kulturni i politički dijalog i pomoći ljudima u najrazličitijim životnim situacijama.
Svetski dan radija je Unesko utvrdio 2011. godine i to baš zato što je 13. februara 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN.
Glavna tema ovogodišnje proslave Svetskog dana radija je „Radio i mir“
Na Svetski dan radija UNESCO poziva sve – slušaoce, emitere i audio-vizuelne profesionalce – da slave radio i njegove vrednosti i da promovišu pouzdane informacije kao opšte dobro.
Један одговор
CITAT iz gornjeg navoda – Radio je medij koji dopire do najširih slojeva stanovništva i koji može učiniti mnogo za obrazovanje, kulturni i politički dijalog i pomoći ljudima u najrazličitijim životnim situacijama.
Информација и манипулација:
Иги је прошле године истраживао квлитетет политичке спознаје и уверења грађана Ивањце, из области политичке зрелости грађана при референдуми или гласању на изборима за доношење историјски судбоносних одлука.
Дошли смо до закључка, да је овде народ углавном напустио традиционално уверење у здрав природни разум и идеолошке садржаје политичких прича.
Интересантан је губитак вере у групну и заједничку добробит.
То баца ново светло на оно што људи мисле о политици, али је забрињавајуће то што су медији постигли свој циљ. Већина самосвесних грађана изгубило је способности самоиницијативног закљичивања о вaжним питањима за судбину земље и народа.
Ово испитивање се бавило једном важном димензијом /објективно информативне манипулације мњењем/ разматрајући структуру политичке зрелости и, прецизније, како се та структура нијансира у спектру грађана, сељака, пензионера, студената, запослених у државним сектору или приватном и дошло се до заључка да је друштво класно подељено по приступу објективној стварности.
У истраживању смо користили оршти шематски приступ да;
(1) Кључно питање се односило на перцепцију објективне стварности испитаникове околине у којој егзистира;
(2) Рефлексија такве политичке климе и њене импликације на оређене социјалне слојеве различитих типова когнитивне структуре;
(3) Утицај медија и колико они утичу на управљање свешћу појединца при доношењу политичких одлука при гласању.
Илустрације ради, ова методологија је најпоузданија и користи се за мерење структуре политичких сазнања појединаца о кључним проблемима у њиховој заједници.
Занимњива су мишљења грађана о вредностима и способностима политичара и њиховим политикама, коалицијама и лидерима на државном, националном или међународном нивоу.
Оно што је заиста поражавајуће је да су медији усадили у свест појединца и у његов ментално политички склоп, регресивни рефлекс, који је еволуирао ка нихилистичком погледу на стварност. Тако да резултантни поглед на друштвено вредновање политичара, код већине грађана, рађа деструктивну преставу о политичарима, а узрок је информисања ригидним и свакодневним манипулативним сензационалистичким саопштењима.
Пример најновија светска тема и вест – ЗЕМЉОТРЕС У ТУРСКОЈ НАМЕРНО ИЗАЗВАН?!