Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Дан државности биће обележен полагањем венаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу. Председник Србије Александар Вучић присуствује у Крагујевцу Сретењској академији.
Селаковић се уписао у Спомен књигу код Споменика Незнаном јунаку на Авали
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као изасланик председника Србије, уписао се у Спомен књигу, након полагања венаца код Споменика Незнаном јунаку на Авали, а поводом обележавања Дана државности.
„Србија слави Сретењски подвиг Карађорђа и његових устаника, Милоша и његових уставотвораца, који су 1804. и 1835. године поставили темеље модерне Србије и исписали рецепт успеха – идеја слободе, чврста и непоколебљива воља и српска слога. Када се руководимо тиме, можемо и оно што изгледа немогуће. Данашња Србија, руковођена мудром политиком, коју је уобичајавао Милош Велики, смело и храбро гледајући будућност, као што је то чинио Црни Ђорђе, чува и гради своју самосталност и независност, градећи отаџбину за своје синове и кћери који ће вођени идејом Сретењског подвига умети да је сачувају за будуће векове и покољења“, написао је Селаковић.
Вучић: Стварање државе је авантура, али држава на трпи авантуризам
Ми Срби немамо права пред сенима предака да се не присетимо колику смо жртву принели на олтар отаџбине, поручио је председник Александар Вучић на Сретењској академији у Крагујевцу.
„Стварање државе јесте највећа авантура која постоји, али када је створена никакав авантуризам држава више не трпи“, нагласио је Вучић.
„Кад је држава угрожена најважније да будемо јединствени, нема авантуризма“
„И то нема везе са политичким партијама, то има везе са оним што је биће српског народа, али и свих других грађана Србије, да разумеју да имамо нешто што је свето, а то је наша земља Србија. И ништа светије немамо“, истакао је Вучић.
Нема игре, нема авантуризма, потребан нам је озбиљан и одговоран приступ, који значи чување мира и стабилности, јер су нам потребна деца у будућности, нагласио је Вучић обраћајући се грађанима који су га дочекали испред Старе скупштине у Крагујевцу.
Вучић је обишао прво стару цркву у Крагујевцу, посвећену Светој Тројици, коју је подигао кнез Милош Обреновић 1818. године, када је Крагујевац прогласио престоницом Србије.
Вучић: Србијо, срећан Дан државности
„Живела Србија“, додао је у честитки Вучић.
Марковић за РТС: Видовдан је празник жртве, а Сретење победе
Сретењски устав је први демократски устав у Европи, а наш устанак је први успешни устанак неког малог народа у Европи, истиче историчар Предраг Марковић.
„Сретењски устав није први модерни устав Србије, свака држава има први модерни устав. То је први демократски устав у Европи, источно од Рајне. У том тренутку 1835. године само Француска и Белгија имају такве уставе. Наш устанак је први успешни устанак неког малог народа у Европи“, каже Марковић.
Посебно наглашава да се ниједан мали народ није сам ослободио као што смо ми 1804. године.
У Србији се 15. фебруара, на Сретење, обележава Дан државности, у знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, а овај дан као државни празник слави се од 2002. године.
Обележавање Дана државности
У Србији ће Дан државности бити обележен полагањем венаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу.
Председник Србије Александар Вучић присуствује у Крагујевцу Сретењској академији Кнежев запис поводом обележавања Дана државности.
Председник Вучић уручиће одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије. Церемонија уручења одликовања биће организована у 12.00 часова у згради Генералног секретаријата председника Републике.
Код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу у 11 сати ће почети церемонија полагања венаца и одавања почасти коју ће предводити председник Народне Скупштине Србије Владимир Орлић, у присуству председника Народне Скупштине Републике Српске Ненада Стевандића.
Са почетком у 14 сати, биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Задужбини краља Петра Првог, а предводиће је председница Владе Србије Ана Брнабић, у присуству председника Владе Републике Српске Радована Вишковића.
На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак. Био је то зачетак нововековне српске државе. Тог дана 1804, група српских првака, наистакнутијих личности у Срба са простора негдашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка. Збор се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, у срцу Шумадије.
Уследила је одлука о подизању општег устанка против Турака, односно дахија, и избор Карађорђа. Била је то добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788-1791. Непосредан повод био је терор дахија односно догађај који је историографија запамтила као – Сечу кнезова.
Дахије су тада намериле, и започеле, ликвидацију најистакнутијих Срба, што је довело до устанка. Терор дахија је тада уместо да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне. Они су претходно 1801. убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804. Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље.
Четворицу дахија је иначе војвода Миленко Стојковић ухватио и погубио јула 1804, на дунавском, данас потопљеном, острву Ада Кале, у Ђердапу. У првој фази битан момент био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. када су устаници потукли војску Хафиз паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године. Исход Првог срског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је последица чињенице да је почињао велики Наполеонов поход на Русију. Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.
Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе. Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција.
Почасна артиљеријска паљба
Поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности, припадници Гарде Војске Србије извршили су у уторак почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану.
Карађорђевом буном 1804. године заправо је започео талас поступних ослобађања свих балканских народа од Турске, што је трајало током читавог наредног века. Грчки устанак и стицање суверености те земље 1821. такође су били плод српског узора. Српска револуција, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама потом, поред другог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, непходних за поступно обликовање државног устројства, почев од хералдичких знамења, па до Велике школе, највише заслугом Доситеја Обрадовића, првог министра (попечитеља) просвете обновљене Србије, што се узима као далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.
Први Устав Кнежевине Србије
Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван – Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество.
Његов творац, Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина – устав. Претходно је кориштен термин – конституција. Чему је уосталом придавано магловито значење.
Давидововић је устројио законско решење по највишим стандардима оновременог поимања политичких слобода, али сасвим непримерено приликама у којима се тадашња вазална Србија налазила. Између осталог, у то време, ни Аустријско царство, ни Турска, ни Русија, нису имале уставе. Управо те земље извршиле су притисак да се од Сретењског устава одустане.
На снази формално правно 55 дана
На снази је формално правно био 55 дана. Сретењски устав био је подељен на 14 поглавља, и садржао је 142 члана.
Предвиђао је пуну поделу власти на законодавну, судску и извршну. Замишљено је да Књаз и Совјет деле извршну власт. Веома важно, Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство.
Поређења ради у Хабзбуршкој монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, у Русији до 1861. Његов творац Димитрије Давидовић био је знаменити новинар, дипломата, министар.
Устав који је написао, у поређењу са уставима европских земаља тог времена био је крајње слободоуман. Осим ретких изузетака попут Француске, Белгије, или САД. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
RTS
