Ovo može biti rat iscrpljivanja, saglasili su se u Takovskoj 10 novinar i diplomata Dragan Bisenić, istoričar Aleksandar Životić i ekonomista Goran Nikolić govoreći o skoro godinu dana sukoba u Ukrajini. Bisenić ukazuje da govor Vladimira Putina predstavlja platformu za takav sukob i kaže da se u obraćanju Džozefa Bajdena u Varšavi možda krije poruka Moskvi o mogućim pregovorima. Životić ističe da je najvažnija ruska poruka suspenzija START-a i objašnjava da li to znači sticanje uslova za nuklearni rat. Gas se „previše potencira“, nešto drugo je sprečilo kolaps ruske privrede, napominje Nikolić.
U petak se navršava godinu dana od napada vojske Rusije na Ukrajinu. Na početku se činilo da će Rusija napad okončati za nekoliko nedelja i to ulaskom u Kijev. Godinu dana kasnijemože se reći da se ratna sreća naizmenično menjala, a da se kraj rata više ni ne nazire, kao što nema ozbiljnih diplomatskih pregovora. Istovremeno, niti se Evropa smrzavala bez ruskih energenata niti je ruska privreda poklekla pod sankcijama.
Novinar i diplomata Dragan Bisenić kaže da se ne može reći da su Rusija i Sjedinjene Američke Države direktno u ratu, ali jesu u posrednom sukobu.
Ukazao je da poseta Bajdena Kijevu i Varšavi ipak nije bila iznenadna i nenajavljena. „Već je bilo jasno da kad dođe u Varšavu, da će otići do Kijeva i samo se razgovaralo na koji način“, kaže Bisenić.
„Svota koju SAD daju je mala, možda je to poruka Moskvi“
Bisenić je primetio da ono što je novo, i što može da se simbolički pročita, jeste poruka koja može da se vidi iz pomoći SAD od 500 miliona dolara.
„To nije velika svota. Kada sultan ide u posetu kod nekog svog vazala, ako je on u ratu, on nosi čitave bisage zlata, ali svota od 500 miliona dolara za američke okvire nije velika“, smatra Bisenić.
Da je ta svota bila milijardu ili više, dodaje, moglo bi da se kaže da je poruka – nastavite dalje da se borite, a svota od 500 miliona je zapravo na neki način oprezna ponuda, koja ne govori da će im dati avione i sve što traže.
„To je bila možda izvesna poruka Moskvi da može da se o nečemu razgovara“, ocenjuje Bisenić.
Da li je ruska suspenzija START-a vodi u nuklearni rat
Kada reč o obraćanju predsednika Rusije Vladimira Putina, istoričar Aleksandar Životić ukazuje da se ne radi o istom tipu govora kao u Varšavi, koji je trajao 15 ili 20 minuta i koji je bio prilagođen situaciji.
„Meni najznačajnija poruka vezana je za sporazum START i za privremenu rusku jednostranu suspenziju učešća u tom sporazumu“, kaže Životić.
Kina ulazi u diplomatsku igru, Peking objavljuje svoj plan
Što se tiče Kine i njene moguće posredničke uloge, Bisenić kaže da je Peking već najavio svoj mirovni plan i da su neki detalji procurili u javnost.
Objašnjava da Kina nije autarhična, sama sebi dovoljna privreda, kao Rusija, i ne može da se izoluje iz sveta i prekine svoje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Zato je savim logično, smatra Bisenić, da bi Kina kao supersila i ravnopravan sagovornik sa SAD mogla da se pojavi kao nosilac izvesnog mirovnog predloga.
Životić navodi da je u poseti Moskvi visoki kineski zvaničnik zadužen za spoljnu politiku, a da se u petak očekuje obraćanje kineskog predsednika.
„On će saopštiti, kako se najavljuje, kinesku platformu“, kaže Životić.
Radi se, objašnjava, o sporazumu o ograničenju ofanzivnog nuklearnog naoružanja, koji podrazumeva ograničenje broja bojevih glava na 1.550, na sedam stotina interkontinentalnih raketa i na 800 lansernih uređaja.
Životić kaže da je još možda važnije da Rusija privremeno izlazi iz sporazuma o prekidu izvođenja nuklearnih proba, ali će ga obnoviti u slučaju da Sjedinjene Američke Države to urade prve.
Objašnjava da je preterivanje kada se kaže da napuštanje sporazuma znači da su se stekli uslovi za nuklearni rat. „Ukoliko neko želi da počne nuklearni rat ili da reaguje, nije potrebno da izađe iz sporazuma. Ovo je politička poruka“, ocenjuje Životić.
Problem su, navodi, inspekcije, pošto su i jedna i druga strana imale pravo da obilaze određene objekte kod druge strane, a Putin je rekao da nisu hteli da dozvole Amerikancima da izvrše redovnu inspekciju u februaru.
Ruski predsednik je, navodi Životić, rekao da ne želi da učestvuje u „teatru apsurda“.
Gas se „previše potencira“, nešto drugo je sprečilo kolaps ruske privrede
Ekonomista Goran Nikolić navodi da je ruski zavod za statistiku saopštio da je pad BDP-a samo 2,1 odsto, a da je pad industrije manji od jednog procenta, što je neuporedivo manje nego u vreme pandemije.
Istovremeno, dodaje Nikolić, u Evropskoj uniji gas uvoze četiri puta manje nego pre rata, što je posledica najtoplije zime u istoriji, ušteda, ali i kraha proizvodnje veštačkih đubriva.
Rusija je dramatično smanjila izvoz gasa, ali je imala veće prihode zato što su cene veće, dodaje Nikolić, koji smatra da se u javnosti previše potencira gas.
„Ono što je za Rusiju bazična stvar, koja je sprečila kolaps ruske privrede, je to što je Rusija uspela da održi izvoz nafte i naftnih derivata, čak je i povećala u 2022. godini“, kaže ekonomista.
Navodi i pisanje Njujork tajmsa, prema kojem se iz Rusije povuklo samo devet odsto zapadnih firmi, među kojima su najveći i najvidljiviji brendovi.
Prema njegovim rečima, stabilnost industrije dobrim delom je vezana i za rast proizvodnje za vojsku.
Rat iscrpljivanja – da li je Putin upravo objavio platformu za takav sukob
Nikolić smatra da ovo može biti rat iscrpljivanja i da je tu Rusija u prednosti.
Ovo jeste rat iscrpljivanja, saglasan je Životić, ali napominje da se tu ne može gledati samo odnos Moskve i Kijeva.
„Veliki rat se vratio na istorijsku scenu, vratio se u Evropu. To je sigurno najznačajnija poruka“, kaže Životić i ističe značaj strategijske dubine i strategijskog oslonca.
„Rusija ima samostalnu strategijsku dubinu i kao velesila oslonac na samu sebe, ali je i Ukrajina u ovom ratu dobila tu strategijsku dubinu i oslonac na zapadne sile“, objašnjava Životić.
Bisenić je ukazao da govor Vladimira Putina predstavlja platformu za rat iscrpljivanja.
„Putin govori o stvarima koje ne mogu da se sprovedu za tri do šest meseci, već se sprovode godinama, a da bi se sprovele, potreban je rat kao katalizator, ili ono što je visoki predstavnik za spoljnu politiku Evropske unije rekao – Ukrajina kao geopolitičko buđenje Evropske unije. Dakle, ovo je jedan snažan udarac koji Putin nastoji da pretvori u impuls za razvoj ruskog društva“, ocenjuje Bisenić.
Front bez velikih promena – mnogo sredstava na malom prostoru
Kada je reč o stanju na frontu, Životić ocenjuje da je tu situacija na strategijskom nivou manje-više bez velikih promena, bez obzira na izveštaje o povećanom intenzitetu borbenih dejstava.
Velika količina sredstava je koncentrisana na malom prostoru, i to, objašnjava Životić, omogućava ukrajinskim snagama da se sa malo snaga uspešno brane.
RTS
