Још шест дана остало је за кампању за председника Црне Горе. Гласање је у недељу, а грађани бирају између седам кандидата, шест лидера политичких странка и једне нестраначке личности.
Мило – него ко? Тим слоганом актуелни шеф државе тражи подршку за још један мандат. Од 2006. Мило Ђукановић није улазио у ТВ дуеле. Седамнаест година касније он са осталим противкандидатима. Многи читају – за њега је ово нови референдум.
„Врло сам поносан на то искуство, у којем је Црна Гора обновила независност, ушла у НАТО, реализовала врло вредан инвестициони циклус и дошла у предворје Европе“, поручује Мило Ђукановић.
Дводеценијски лидер опозиције, Андрија Мандић ушао је у трку за председника. Без дилеме – најупечатљивија кампања, с циљем промене имиџа.
„Мој главни приоритет је да Црну Гору ставим на пут помирења. Други циљ је да ову земљу сви њени народи, независно да ли су Срби, Албанци, Хрвати, Црногорци, Бошњаци, доживљавају као своју, и да је воле“, каже Андрија Мандић.
Нова млада снага црногорске политичке сцене, односи оцену Јаков Милатовић. Није био прва опција своје партије, али је због дисквалификације Милојка Спајића избио у први план. Бивши министар у влади Здравка Кривокапића добио је највише гласова на изборима у Подгорици.
„Каква је била прва демократска влада у Црној Гори, можемо да се сложимо да је имала и неке мане, али сасвим сигурно није потписивала своме сину различите концесионе уговоре, није брату пребацивала 11 пута 1 милион, није своју сестру позиционирала тако да буде врата свим страним инвеститорима у Црној Гори“, рекао је Јаков Милатовић.
„Части ми“, истиче Алекса Бечић. Шест дана пред изборе – помирење и подршка премијера у техничком мандату – многи виде као најважнији резултат.
“Свом пријатељу Алекси Бечићу желим пуно успеха 19. марта“, поручио је Дритан Абазовић, премијер у техничком мандату.
„Било је и тешких политичких речи, великих политичких неспоразума и понекад политичког дискурса који је био изван граница дозвољеног и на који вероватно ни једна ни друга страна није поносна“, каже Алекса Бечић.
Драгиња Вуксановић, поред Ђукановића, долази из редова процрногорских партија.
„Да се не бисте секирали, на овим председничким изборима победићу ја, зашто – зато што жене долазе“, поручила је она.
Укидање санкција Русији и повлачење признања независности Косова – експлицитно тражи кандидат Уједињене Црне Горе.
„Ја сам се надао да ћете у једном тренутку своје политичке каријере, па макар било и на крају, схватити шта сте покушали. Од некада Црне Горе која се поносила српством, његошевске Црне Горе, дошли смо до тога да у вашем мандату то буде прогнан термин и прогнан народ“, рекао је Горан Даниловић.
Кратка, атипична и мека кампања, оцењивала се до прошле недеље. У фото-финишу и заокрет.
На Цетињу група окупљених напала је кандидата за председника Јакова Милатовића. И не само то. Мило Ђукановић и Драгиња Ђурић пријављују – стижу им претње.
„Мислим да се не можемо пуно похвалити са стањем у друштву, са том социјалном и етничком дистанцом, која постоји и међу грађанима и међу политичким елитама, и мислим да то политичке елите јако добро користе да добију што више својих гласача, посебно када говоримо о етничкој подељености, о националној припадности, просто дубокој поларизацији друштва која се дешава пар година“, каже Николета Ђукановић, политиколошкиња.
Осим што се чека исход избора за председника Црне Горе, аналитичари недвосмислено сагласни – председника Црна Гора добија у другом кругу, а ови избори су тест за наредене парламентарен изборе који чекају Црну Гору.
RTS
