Nije postignut dogovor o otkupnoj ceni maline. U Vladi su razgovarali malinari, hladnjačari i predstavnici Ministarstva poljoprivrede. Proizvođači su i dalje nezadovoljni cenom. Hladnjačari kažu da ne mogu da ponude veću cenu zbog prošlogodišnjih gubitaka. Predloženo je da se formira radna grupa koja bi utvrdila proizvođačku cenu. U skupštini Srbije je zasedao odbor za poljoprivredu, malinari su uskraćeni za odgovor na jedino pitanje koje ih zanima, a to je kolika je cena za kilogram maline, o svemu nam više govori Milovan Jakovljević narodni poslanik i član skupštinskog odbora za poljoprivredu.
ARANĐELOVDAN U KOVILJU – SLAVA MANASTIRA SVETIH ARHANĐELA UZ IZVORNE PESME I BROJNE VERNIKE
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, u sredu 26. jula, svečano je obeležena slava manastira Svetih Arhangela u Kovilju, podno planine Javor. Od ranih jutarnjih časova
Један одговор
A šta je u slučaju malina kriva država?
Da li mislite da država ima novca da plaća kada nisu očekivane cene?
Rešenje je u donošenju Zakona o regulaciji tržišta poljoprivrednih proizvoda koji reguliše upravo ovakve situacije, ali za sve poljoprivredne proizvode a ne samo za malinu.
Zakon do danas nije donesen jer smo oduvek imali monopolističko ponašanje interesnih grupa, zato što je to nekom odgovoralo.
Gde se krije jedino realno rašanje?
Rešenje je u preradi voća u vušu fazu.
Znači od sokova, pekmeza. pa do koncentrata, ulja, sprejova, parfema, gelova i lekova. Od maline svetske kompanije proizvode 42 konkurentna priuzvoda.
A mi ih pdodajmo kao baznu sirovinu
Malinu treba prerađivati bez posrednika. Treba da se stvori jedan normalan odnos na relaciji primarna proizvodnja-prerada. Mi kaskamo, naša prerađivačka i prehrambena industrija su u tehnološkom zaostku decenijama. Taj problem mora se rašavati na nivou države u saradnji sa svetskim prerađevačime iz te oblasti. Ponuditi im koperaciju po principu zajedničkog rizika da tehnološki investiraju ovde i da obadve strane imaju interes za ulaganja.
Ali to je već viša matematika za naš menađment 🙂