Nije postignut dogovor o otkupnoj ceni maline. U Vladi su razgovarali malinari, hladnjačari i predstavnici Ministarstva poljoprivrede. Proizvođači su i dalje nezadovoljni cenom. Hladnjačari kažu da ne mogu da ponude veću cenu zbog prošlogodišnjih gubitaka. Predloženo je da se formira radna grupa koja bi utvrdila proizvođačku cenu. U skupštini Srbije je zasedao odbor za poljoprivredu, malinari su uskraćeni za odgovor na jedino pitanje koje ih zanima, a to je kolika je cena za kilogram maline, o svemu nam više govori Milovan Jakovljević narodni poslanik i član skupštinskog odbora za poljoprivredu.
Cena ovogodišnjeg roda maline ne bi smela da bude niža od 500 dinara po kilogramu
Udruženje proizvođača maline „Vilamet“ iz Arilja poručilo je da cena ovogodišnjeg roda maline ne bi smela da bude niža od 500 dinara po kilogramu. Reagujući
Један одговор
A šta je u slučaju malina kriva država?
Da li mislite da država ima novca da plaća kada nisu očekivane cene?
Rešenje je u donošenju Zakona o regulaciji tržišta poljoprivrednih proizvoda koji reguliše upravo ovakve situacije, ali za sve poljoprivredne proizvode a ne samo za malinu.
Zakon do danas nije donesen jer smo oduvek imali monopolističko ponašanje interesnih grupa, zato što je to nekom odgovoralo.
Gde se krije jedino realno rašanje?
Rešenje je u preradi voća u vušu fazu.
Znači od sokova, pekmeza. pa do koncentrata, ulja, sprejova, parfema, gelova i lekova. Od maline svetske kompanije proizvode 42 konkurentna priuzvoda.
A mi ih pdodajmo kao baznu sirovinu
Malinu treba prerađivati bez posrednika. Treba da se stvori jedan normalan odnos na relaciji primarna proizvodnja-prerada. Mi kaskamo, naša prerađivačka i prehrambena industrija su u tehnološkom zaostku decenijama. Taj problem mora se rašavati na nivou države u saradnji sa svetskim prerađevačime iz te oblasti. Ponuditi im koperaciju po principu zajedničkog rizika da tehnološki investiraju ovde i da obadve strane imaju interes za ulaganja.
Ali to je već viša matematika za naš menađment 🙂