,

Камате поново расту, али то није крај – како да спасете уштеђевину

Од нижих камата, бар за сада, нема ништа. После краткотрајне паузе у јуну, амерички Фед поново подиже камату за 0,25 процентних поена. То није крај, јер потези Одбора гувернера указују да ће се политика подизања каматних стопа наставити и у следећој години. Економисти оцењују – плаћа се цена лоше процене да ће инфлација бити привремена и игнорисања суштинског узрока, а то је неконтролисано штампање пара у Америци и Еврозони.

Каже се да је инфлација болест, а лек је повећање кључне каматне стопе. Али као и код сваког лека, када се предуго користи, пацијент више не рагује на терапију.

„Лажна веровања, морам тај српски израз да употребим, да ће инфлација брзо да буде сузбијена су потпуно ван професионалне равни јер једноставно нема аргумента који би на то указао сем бруталних монетарних рестрикција које опет, са друге стране, нису могуће, закључујем,  јер би то изазвало талас банкротстава који су се задуживали, шта, по негативној каматној стопи“, каже проф. Ђорђе Ђукић са Економског факултета.

Аналитичари „Бундес банке“ тврде да се пре 2025. године инфлација неће вратити на циљани ниво од два одсто.

„Сви знамо да су храна и енергија били главни драјвери раста инфлације у претходном периоду. Нажалост онда иде тај  follow on effect на кор инфлацију, на све остало, где свако покушава да нађе своје место под сунцем тако што ће мало подићи цене“, каже Младен Додиг, аналитичар тржишта капитала „Ерсте банке“.

Шта са уштеђевином

А где је место под сунцем грађана да спасу уштеђевину од инфлације? Само у протеклих годину дана они који су је чували у сламарици изгубили су 10 одсто вредности.

„Препорука за улагање у инвестиционо злато је улагање на дужи временски период и сачуваћемо вероватно куповну моћ коју смо имали у тренутку када смо то злато купили. Можда и неку малу додатну зараду“, каже Бранислав Јоргић, брокер.

Ипак, упркос негативној реалној каматној стопи, грађани Србије најрадије покушавају да сачувају новац штедњом у банци, тако се у српским банкама на штедњи сакупило око 14 милијарди евра.

„Ако се уложи у инвестиционо злато то је добро за инвеститора али на неком друштвеном нивоу то није добро јер је то умртвљени капитал. Као што је умртвљен капитал када уђе у некретнине… Ви имате пословне могућности, имате пројекте, који су од значаја за ову земљу а ми их обично финансирамо на кредитним изворима“, каже проф. Дејан Ерић са Београдске банкарске академије.

Када се очекује пад каматних стопа

Стручњаци су сагласни да пад каматних стопа не треба очекивати пре него што се монетарна политика усклади са реалним привредним растом.

Због тога је и концепт циљане инфлације под лупом преиспитивања, а Европска централна банка пред озбиљним послом сређивања нереда у монетарној политици.

Моћне привреде као што је немачка су у службеној рецесији, а то ће утицати и на земље које економски сарађују са Немачком, међу којима је и Србија.

Извор: РТС

 

Један одговор

  1. Pogled iz realnog ugla
    Svako od ovih medijskih glasnogovornika saopštava ono što mu je rečeno da kaže i zašta je plaćen da saopšti, ali ne nudi jasno logiško rešenje sa argumentovanim objašnjemem. Oni samo analiziraju ali ne sintetizuju formu rešenja. Doduše ozbiljna rešenja se plaćaju.
    Koliko je kod nas u Srbiji inflacija u prvom kvartalu to autori ne navode.
    U svari poenta je u tame da se rešenje ne nudi, ono se čuva za sebe, jer kada bi se najbolje rešenje saopštilo ne bi se postigao pozitivan efekat dobiti.
    Za statistiku se često kaže da je kao bikini, mnogo toga pokaže, ali prikriva ono najvažnije. Ovoga puta, međutim, martovski izveštaj Republičkog zavoda za statistiku je otkrio upravo ono najbitnije – aktuelna inflacija razara najsiromašnije.
    Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine iznosila je 14,8 odsto, a mesečna 0,9 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
    Kod nas je problem što ne postoju berza ili ti tržiste kapitala da bi građani mogli da ulaži u određene oblasti investicija gde se očekuje dobit. E gde treba ulagati to je tajna 🙂
    To se na studijama ekonomije ne uči.
    Malinari recimo kupuju stanova ali cene stanova počinju da padaju jer ih je na režišti sve više a naroda sve manje.
    Surovi a neisplanirani život je nemoguće prevariti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slične vesti

ЕКО КАМП 2025 – (14-17).08.2025.

Локална Канцеларија за младе општине Ивањица у сарадњи са  Одредом извиђача „Ратко Софијанић“ четрнаесту годину заредом организује „Еко камп“. Први „Еко камп“ организован је 2011.

Pročitaj više
Sport
Politika
Društvo