Завод за статистику недавно је објавио коначне резултате о школској спреми, писмености и компјутерској писмености нашег становништва, на основу података прошлогодишњег пописа. Смањује се број неписмених и оних који су завршили само основну школу, а високообразовани су све бројнији. Очекивано, проценат компјутерски неписменог становништва је преполовљен – 2011. било их је више од 50 одсто, сада мање од четвртине грађана.
У претходној деценији знатно је смањен број неписмених. У односу на 2011. годину када је готово два одсто становништва било неписмено, сада да чита и пише не зна мање од 38.000 људи, односно 0,63 одсто грађана.
„Писменим се сматра свако лице које има најмање четири разреда основне школе или тренутно похађа школу. Тим лицима која су старија од девет година и иду у школу или су завршила најмање четири разреда нисмо питања ни постављали. Питања су постављено само лицима која су без школе и имају мање од четири разреда основне школе и на основу њихове изјаве да ли знају да напишу и прочитају кратак текст, неколико реченица из свакодневног живота пописивач је уносио одговор да ли је лице писмено или није писмено“, рекла је Љиљана Ђорђевић, начелник Одељења за попис становништва.
Сви који имају 15 и више година одговарали су на питање о највишој завршеној школи, односно школској спреми, која је једно од основних обележја становништва.
У односу на попис из 2011. преполовљен је број људи без школе или са непотпуним основним образовањем, а значајно повећан број високообразованих. И даље је највише људи који имају завршену средњу школу – више од 3 милиона.
„У општем средњем образовању уведена су специјализована одељења за ученике са посебним способностима. Модерни програми наставе и учења успешно се примењују у средњим стручним школама са све већим обухватом ученика. Повећан је број становника који ванредно завршавају средњу школу. Уколико се ученик ванредно школује за прво занимање онда је овај облик образовања за њега бесплатан. На овај начин држава подстиче повећање обухвата средњим образовањем“, речено је из Министарства просвете.
Статистика даје интересантне резултате ако се образовање посматра у односу на пол. Неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – 71 одсто и углавном живе на селу. Са друге стране, жене су бројније и када је реч о високообразованима.
„Читав тај модернизацијски процес, затим потреба тржишта за образованом радном снагом, некако и тај успех феминистичке борбе и напора жена да се изборе за своја права доноси ту радикалну разлику коју можемо да приметимо за мање од сто година“, рекла је Маријана Стојчић из Центра за женске студије у Београду.
Стручњаци кажу, жене су се избориле за образовање, али не и за равноправност у заузимању позиција моћи. Друштвени проблем који такође захтева систематичније решење је образовање ромске заједнице.
Удео Рома без школе и са непотпуном основном је више од 30 одсто. У Националном савету заједнице кажу да тешки материјални услови често отежавају школовање, али афирмативне мере, стипендије и подршка педагога дају резултате.
„Из године у годину повећава се број Рома који завршавају како више школе тако и факултете. Национални савет ромске националне мањине сваке године издаје преко 250 препорука за упис студената на високошколске установе и више од 150 студената се сваке године уписује, велики број њих завршава школовање и заиста смо поносни на чињеницу да знатно већи број младих Рома има високо образовање“, рекао је Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине.
Питање о компјутерској писмености први пут је уведено 2011. године. Поставља се свима који имају најмање 15 година.
Компјутерски писмених, који знају да комуницирају путем мрежа, користе основне апликације и нађу основне информације на интернету, има више од 2 милиона и 600.000.
Извор: Златибор прес
Један одговор
Nekad i sad
– Nepismenost u Kraljevini Jugoslaviji – 1931,
Slovenci su jos pre 100 godina bili pismeni u 90% slučajeva, dok naš „Stari Vlah“ otprilike 20% psimenih u ono doba, A u Vojvodini je pismenost bila od 70 do 80% naročito Bačka.
Posle drugog svetsko rata narod se bnio protiv komunista, što otvaraju škole, jer su domaćini govorili – šta će u školi samo da gube vreme a ovde na zemlji nema ko da radi.
Jesul Turci uzrok tome?
Osmansko Carstvo nije imalo državni sistem obrazovanja na Balkanu (počeli su sa uvodjenjem sistema sličnom Evropskim tek za vreme Tanzimata (1839-1876). i to uglavnom u urbanim centrima poput Istambula). Tako da bi neko na Balkanu naucio da čita morao bi da ide u Islamsku religijsku školu – Medresu, a to naravno nije dolazilo u obzir kod hrišćana koji su bili većina stanovništva. Plus bi te naučili arebicu, koja čini mi se nije ulazila u ovaj popis. Ili mozda eventualno naučiš pismo pri nekom manastiru ili od putujućih „prosvetitelja“ koje su balkanske države slale u tada Tursku.
Ono sto je meni razočaravajuce je neobrazovanost na teritorijama kneževine, koja je autonomna vec 130 godina. U Osmanskom carstvu je postojao feudalizam i religijska segregacija koja tera stanovništvo da ostane ruralno i neobrazovano. Toga u slobodnoj Srbiji naravno nema, ali opet ostaje utisak da ih nije mnogo interesovalo masovno opismenjavanje naroda.
A u XXI veku?
U navedenom tekstu pograšno je tumačen i iznet ovaj podatak. Danas je 1.3 milione nepismenih ILI ljudi koji nemaju funkcionalnu pismenost, posvetskim stadardima UNESKO-a.
Pri tom ovde se NE MISLI na osnovnu pismenost, da procitaš i napišeš.
Pismesnost se sada „meri“ (da se tako izrazim) ne samo da se zna ćitanje i pisanje karaktera, vec osoba mora smisleno da razume sta je napisano:
„Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost ( razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost ( informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost ( razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr). “
Tako da se ovi podaci ne mogu uzeti zdravo za gotovo. Pretpostavljam da je 1.3 miliona nepismeno u tom smislu, inače znaju da pišu i citaju karaktere.