Просечна минимална зарада од 40.020 динара далеко је испод чак и минималне потрошачке корпе која је у мају 2023. године износила 51.874,39 динара, поручила је Фондација Центар за демократију.
Фондација Центар за демократију, како се наводи, пружа пуну подршку синдикалним захтевима поводом преговора о повећању минималне зараде у Србији за 2023. и 2024. годину.
„Минималне зараде морају пратити реалне трошкове живота, како би радницима и радницама и њиховим породицама обезбедиле достојанствен живот и како би се умањили ризици за продубљивање забрињавајућег сиромаштва у Србији“.
Висока инфлација (12,5 одсто према подацима РЗС) и стални раст цена узрокују да велики број запослених, а посебно они са најнижим примањима, не могу да задовоље ни основне егзистенцијалне потребе.
„Посебно напомињемо да би минимална зарада по својој природи требало да буде пре изузетак него правило, а статистика показује да је она нажалост реалност великог броја људи у Србији“, пише у саопштењу.
Преговори о висини минималне зараде за следећу годину трајаће до 15. септембра, до када, према Закону о раду, треба да се дефинише износ „минималца“.
Минималну зараду у Србији прима 250.000 људи, који чине десетину од укупног броја запослених, рекао је јуче министар финансија Синиша Мали.
Нова економија
Један одговор
ИГИ такође мора да се осврне на ову тему
– Хришћанство и изазови потрошачког друштва ?!
У потрошачку корпу није ушло оно што виђамо свакодневно у 90-отсто случајева, редом:
ајфон, добра тарифа како бисмо блејали по нету цели дан, маркиран ауто или два по домаћинству, бренд патике не испод 15.000, о гардероби да и не причамо, грицкалице, пице и остале ђаконије разноразних фаст-фудова, јефтина кафа и ракијица по коцкарницама и успут да се баци који тикет, цигаре оне мало скупље.
Плитка конзумерска уживанција дошла сама по себи у златном демократском добу .
Па тако гледано та потрошачка корпа је заиста скупа, за наше алаве прохтеве. поробљени смо потрошачким менталитетом који нам се намеће задње две деценије.
У Давосу, добро то дефинише Клаус Шваб ал га нико не чује – „Нећете имати ништа а бићете срећни“.
Да смо се потрудили па се изборили са својим слабостима и нагонима, у већини случајева не бисмо себе доводили у ситуацију да нас неко овако наивно пороби!
Купујем да бих био сретан, задовољивши сопствени его, и решио се стреса; радим да бих све то могао да приуштим – у доконлуку седам пред ТВ, где ми се рекламама пуни празна глава новим жељама да купим и оно што ми не траба јер то што данас нисам кушао оде дан живота у празно. Рекламном аутосугестијом смо изградили илузију о стварним потребама, а заборавили ону народну мудрост ;
– НИЈЕ БОГАТ ОНАЈ КОЈИ МНОГО ИМА ВЕЋ ОНАЈ КОМЕ МАЛО ТРЕБА –
Кад би дао Господ Бог да васкрсне мудри књаз Милош данас би ОН све доколичаре „позвао“ на радну акцију, засадио воће и посејао поврће по овим запуштеним парцелама, дао младима козе, овце, говеда да их напасају по напуштеним ливадама и ето нама кајмака, сира, кромпира, лука, парадаиза и све здраво чисто и хранљиво а јефтино.
А оне који имају запуштене воћњаке кажњавао што нису обрани, него им плодови јабика, крушака, шљива гњече се опали по пуевима куда пролазе возила.
Нама књаза нема одговорности, рада, реда и наде 🙂