Mnogi građani već danima na putevima naše Republike Srbije susreću sanitetska vozila sa, njima, verovatno nepoznatim obeležjem.
To je list sa brojem 04.09. postavljen na vozačko staklo.
Osećamo obavezu da ovim putem našim građanima damo pojašnjenje po pitanju ove nalepnice.
Kako Kezović izjavljuje za Ivanjički radio, ovo je po metodu slučajnog odabira termina, datum za koji je zakazan veliki protest vozača sanitetskih vozila i svih drugih vozača zaposlenih u zdravstvu, a koji će biti održan, kako i sam datum na nalepnici kaže, 04.09. ispred zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu sa početkom, u skladu sa simboličnim nazivom „Minut do dvanaest“, u 11:59 časova.
Već dugi niz godina ovaj deo zaposlenika u zdravstvu je zaboravljan i nepravedno guran u stranu.
Čekali smo godinama da budemo „prepoznati“ u zdravstvenom sistemu kao kadar bez koga ovaj sistem ne može funkcionisati, sa ciljem poboljšanja našeg statusa u materijalnom smislu.
Kako do toga ni do danas nije došlo, rešili smo da organizujemo „PROTEST“ i ispred zgrade Vlade Republike Srbije iznesemo svoje zahteve koji ni u kom slučaju nisu megalomanski, već su usklađeni sa trenutnim prilikama i imaju svoje uporište u zakonskim aktima.
Mnogo toga je na nama,a skrajnuti smo u stranu.
Ovaj posao ne može svako raditi.
Kada odlazimo na posao ne znamo da li ćemo ponovo zagrliti članove svoje familije, svoju decu,suprugu, majku, oca, brata, sestru.
Kada pacijent uđe, odnosno bude unešen u sanitetsko vozilo kojim upravljate,sve oči su uprte u nas vozače.
Mislena smo bića i jednostavno ne možemo isključiti empatiju.
Tada kreće često borba sa vremenom, koja nam je dodatno otežana pogrešnim tumačenjem člana 108, stava 7 Zakona o bezbednosti saobraćaja, zbog čega smo stalno prinuđeni braniti se pred prekršajnim sudovima,a ne retko i plaćati kazne od svojih minimalnih zarada. Svakoga dana nam je vreme protivnik kojeg moramo da pobedimo.
Razvijaju se velike brzine da bi se što pre stiglo na odredište, a pacijenta za to vreme održavaju u životu lekar i tehničar u pratnji.
Dakle, mi smo ekipa u kojoj svako ima svoj zadatak i u skladu sa tim čini sve što može kako bi ishod transporta bio pozitivan po pacijenta.
Vozač tog momenta odgovara za svoj život, život lekara, tehničara,
pacijenta i ko zna koliko još života koji se tog momenta nalaze na putu.
Zbog lošeg reagovanja vozača sa kojima se susrećemo tokom trajanja transporta,koje sustižemo, obilazimo, pretičemo često se krećemo po ivici između života i smrti, što deo ekipe koja je zauzeta brigom o pacijentu to i ne vidi. Sve to stvara velike psihičke napore i veliki stres, posle čega nemamo vremena da se oporavimo, jer nas već čeka sledeći radni zadatak i nova iskušenja, nova briga i napori.
Upravo iz tih razloga, a s obzirom da smo bili „nevidljivi“ za sistem želimo da skrenemo pažnju na probleme koje imamo u sistemu.
Plate vozača saniteta su od 42.000-44.000 dinara što je sramotno!
Uniforme kupujemo od svojim minimalnoh zarada, zato ćemo 04.09. u 11:59 pred zgradom Vlade Republike Srbije izneti četiri zahteva a to su:
- Izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, tako da vozači sanitetskih vozila imaju koeficijent 13,57 dok za ostale vozače u zdravstvenim ustanovama tražimo povećanje koeficijenta u zavisnosti od težine poslova koji obavljaju.
- Isplata dnevnica za službena putovanja i isplata prekovremenog rada u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom.
- Beneficirani radni staž za vozače sanitetskih vozila.
- Da se zakonski, bezuslovno, u što kraćem roku omogući prolazak vozila hitne medicinske pomoći sa uključenom posebnom signalizacijom kroz crveno svetlo, pod uslovom da se ne ugrožavaju ostali učesnici u saobraćaju kojima je zeleno svetlo.
Ispunjavanjem ovih zahteva konačno bi bilo pravedno i pošteno regulisano stanje među vozačima sanitetskih vozila, u pogledu njihove materijalne sigurnosti i nagrade za učinjeno, kao i drugim vozačima zaposlenim u zdravstvu na celoj teritoriji Republike Srbije, bez izuzetka.
Један одговор
Slažem se 100, podrška.