,

„Penzija će biti 450 evra, ali će hleb i mleko koštati 600“

Ministar finansija Siniša Mali ponovo je nabrajao sva povećanja penzija od početka 2022. godine i ona koja se očekuju u narednim mesecima ističući da je Srbija u krizi najviše podigla penzije u celoj Evropi. Ipak, sagovornici Danasa ne misle da će ova povećanja suštinski poboljšati standard penzionera, od kojih veliki broj nema novca ni za osnovne životne potrebe.

Ministar finansija Siniša Mali gostovao je jutros na Radio televiziji Srbije ponovivši da su u januaru 2022. godine penzije povećane za 5,5 odsto, zatim da je bila vanredna konsolidacija i još jedno povećanje od devet odsto 1. novembra iste godine.

U januaru ove godine, penzije su ponovo povećane za 12,1 odsto, a u planu je još jedno povećanje od 1. oktobra od 5,5 odsto.

Takođe, ministar je još ranije najavio, a sada ponovio, da se od 1. januara naredne godine planira i povećanje od 14,8 odsto.

Mali je naveo da je ovo ukupno povećanje za dve godine od 60,1 odsto, što se kasnije ispostavilo kao lapsus ministra, kako je i potvrđeno Danasu iz Ministarstva. Ispravan račun, kada se uzmu u obzir sva prošla i najavljena povećanja, iznosi 56,1 odsto nominalnog rasta penzija.

Ministar je ponovo u okvir od dve godine uračunao i mesec viška, jer januar 2024. godine ne potpada pod ova povećanja, o čemu je Danas i ranije pisao.

Međutim, Mali je nastavio da u dve godine uračunava 25 meseci, bez obrazloženja takve računice.

Prosečna penzija će od 1. januara 2024. godine, prema rečima Malog, iznositi 390 evra. Dok je projektovana prosečna penzija za 2025. godinu oko 430 do 450 evra.

Ipak, i pored toga što Mali naglašava da nema zemlje u Evropi koja je za vreme ove krize toliko podigla penzije, čini se da penzioneri nisu zadovoljni ovim povećanjem i zahtevaju više.

Deo udruženja penzionera nedavno je, u pismu premijerki Srbije Ani Brnabić, tražio povećanje u oktobru od 10 odsto, a onda u januaru 2024. i 2025. godine povećanja penzija od po 19 odsto, kako bi prosečna penzija dostigla polovinu prosečne plate.

Penzioneri su zahtevali i da im se vrati oduzetih 10 odsto od penzije (za penzije veće od 25.000 dinara) u periodu fiskalne konsolidacije od 2014. do 2018. godine, na šta su, takođe, dobili negativan odgovor.

Podsećamo, inflacija je na kraju 2022. godine iznosila 15,1 odsto, dok se za kraj 2023. godine od strane državnih institucija prognozira oko osam odsto.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić za Danas kaže da će penzije sigurno biti 450 evra 2025. godine, ali će, kako dodaje, za hleb, mleko, struju i slično, biti potrebno više od 600 evra.

„Tih 450 evra neće biti dovoljno ni za podmirenje osnovnih potreba većine penzionera. Srbija pored Mađarske i Turske ima najveću inflaciju u Evropi, veću i od Ukrajine koja je u ratu. Penzionerima se svake godine umanjuje stvarna kupovna vrednost penzija za 10 do 15 odsto“, smatra Tamburić.

On ocenjuje i da je u Srbiji „hrana skuplja nego u Evropskoj uniji“.

„Velika je manipulacija države držanje kursa evra fiksiranim, na takav način se ne obezbeđuje da cene u dinarima ostanu iste, nego se, ipak, povećavaju. Više od 80 odsto penzionera u Srbiji živi u bedi, nemaju novca za osnovne potrebe“, ukazuje naš sagovornik.

On objašnjava da je najniža garantovana penzija manja od sume koja predstavlja granicu siromaštva.

„Najniža penzija je početkom ove godine bila oko 20.600 dinara za kategoriju zaposlenih, a za kategoriju poljoprivrednih penzionera 16.200, to je nedopustiv odnos aktuelne valsti prema najsiromašnijima“, smatra Tamburić.

On ponavlja da je zahtev njegovog udruženja da se penzije usklađuju dva puta godišnje zbog toga što je visoka inflacija.

„U ovom trenutku penzije se usklađuju jednom godišnje, ali sa podacima koji su iz prve polovine prethodne godine, tako da penzioneri žive sa inflacijom iz druge polovine prethodne godine i tekućom inflacijom iz ove godine. Ovo povećanje od 5,5 odsto je pokušaj umanjivanja štete koju penzioneri trpe 18 meseci“, kaže Tamburić.

On podseća da je izvršeno prelivanje novca sa penzija na plate u javnom sektoru.

„Izdvajanje za penzije od 2014. godine smanjeno je sa 13 odsto BDP-a na devet odsto, umesto na 11 kako je bio dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. U isto vreme su povećali izdvajanja za plate u javnom sektoru sa osam na preko devet odsto“, objšanjava naš sagovornik.

Ekonomista Danilo Šuković za Danas kaže da ovo povećanje, na prvi pogled, izgleda značajno.

„Ipak, ono je zakasnelo i suštinski neće poboljšati standard penzionera, a posebno ne onih najsiromašnijih“, ukazuje on.

Kako dodaje, penzije u Srbiji su potcenjene već deceniju i više.

„Nekada je prosečna penzija iznosila 60 odsto od prosečne plate, a danas je ona 42 odsto, to je ogromno smanjenje. Vlast manipuliše javnošću koristeći nominalne brojeve, a ne govore o realnim brojevima. Stvar je u tome da li ja mogu danas da priuštim isti standard kao i juče ili ne“, objašnjava Šuković.

On naglašava da inflacija nije ista za sve.

„Za penzionere koji primaju do medijane, inflacija koja je zvanično 14 ili 15 odsto, za njih je 30 ili 40 odsto. Jer je struktura njihove potrošnje takva da je skok cena tih proizvoda koje oni kupuju veliki i to je onda još veći udar na njihov standard“, navodi naš sagovornik.

Sve to, kako dodaje, vuče i druge posledice.

„Penzioneri ne mogu da dosegnu do minimalne potrošačke korpe, koja sama po sebi ne omogućava pristojan i dostojanstven život. Oni su onda prinuđeni da se loše hrane i tako urušavaju i svoje zdravlje“, smatra Šuković.

 

Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Slične vesti

Sport
Politika
Društvo