Udruženje „Bratstvo Bakovića” organizovalo IV okupljanje „čuvara” ovog prezimena(VIDEO)

Kako se neguju familijarni koreni stari više od tri veka, pokazali su čuvari prezimena Baković. Trpeza bratske ljubavi, za kojom se okupilo 120 predstavnika ove loze, priređena je u beogradskom hotelu „Orašac”. Četvrti skup organizovalo je Udruženje „Bratstvo Bakovića”, čiji je predsednik Ljubomir (Slobodanov) Baković. On i njegov zamenik Radovan Baković ukazali su na važnost očuvanja zavičaja i pradedovskih sela, pominjući i Brajkovac u Crnoj Gori, koji u srcu nose. Njihov poziv na saborovanje, koji je uputio i začetnik okupljanja Vojislav (Miškov) Baković, prihvatili su i stari i mladi, pa su došli iz mnogih krajeva Srbije i Crne Gore.

Veze se održavaju tokom cele godine, na različite načine, ali je sabranje prilika da se potvrdi izreka kako „krv nije voda”. Zato se Ljubo, prvi čovek udruženja u kome se okupljaju Bakovići, potomci Baka Markova Ivanovića, poreklom iz Kuča, koji je živeo u Lipovu i Bakovića Klisuri kod Kolašina, podsetio na doba svojih predaka. U tom kazivanju posvedočio je da se s kolena na koleno prenose priče o junaštvu, plemenitosti i svemu onome što krasi ove prezimenjake od postanka do današnjih dana. A, imaju čime da se diče, pa zbog toga jedni druge podržavaju, iako su rasuti širom sveta i po bivšim jugoslovenskim republikama.

Domaćin svetkovine, dr Zvonimir Baković, ukazao je na vrednost koju ima rodoslov i pozvao rođake da i dalje doprinose širenju „stabla” i prikupljanju građe. Zahvaljujući etnografskim i drugim podacima sada se, kako veli Zvonimir, mapa plemena može sagledati i tumačiti u monografiji „Bakovići ‒ Kuči, otimanje od zaborava”, čiji su autori Milorad K. Baković, Ljubomir S. Baković i Ljubiša Dučić. Daleku prošlost zapisao je, takođe, njihove gore list vojvoda Marko Miljanov Popović. A, u daljem toku „hvatali” su ono što su u usmenom predanju baštinile generacije.

– Trud u obogaćivanju ove knjige dalo je i 27 braće i sestra, koji su pokazali odakle smo, koliko nas ima i kakvi smo. Zato se potrudimo da ovaj „zavet” postane još sadržajniji – poručio je Zvonimir, uz zahvalnost Vladeti Tomaševiću i Milisavu Bakoviću na pomoći u pripremi događaja.

A, za svakim stolom, uz zdravice, slično klupku odmotavale su se priče o običajima, tradiciji i duhovnosti, pa se moglo dosta toga i naučiti slušajući Radenka Bakovića, koji je sa družinom stigao iz šumadijske Bresnice, pa od Jovana iz Ivanjice, koji je ušao u trag čukundedi. Kao kad se lista čitanka, nizale su se zanimljivosti iz raznih mesta ‒ Bukovik, Džurovo, Štitarica, Stranjani…

Posetioce je podjednako ganulo i podsećanje guslara Draška Malidžana o stradanju junaka Rada Bakovića.

‒ Pleme Bakovića, čiji sam zet, zavoleo sam upravo zbog Radovog junaštva – priznao je Malidžan, a na tome mu je zahvalio i Vladimir, Radov potomak. Kako i priliči čuvarima plemenitosti, koji znaju kako kakva je važnost temelja, odata je počast svima koji su se preselili u večnost. Među njima je protojerej-stavrofor Stefan Baković (1974–1893). Ulica prote Bakovića u Sarajevu čuva sećanje na čoveka koga su poštovali ljudi svih vera.

Poetski zagrljaj

Poetskim zagrljajem Blagoje Baković, čuveni pesnik, na jedinstven način odužuje se precima.

– Setim se predaka, i zamislim kako u predvečerje gledaju na trpezu kao na jednu porodicu. A, mi u ovom prostoru svi dišemo isti vazduh, ista nam je krv… I ovaj  skup neka posluži kao inspiracija svima koji nisu mogli da dođu, da se ponovo okupimo na livadi od Ivanjice do Podgorice, i još dalje. I neka nas održava bratska sloga – poručio je Blagoje i darovao pesmu „Nije to moja voda” iz istoimene nagrađene knjige.

Damari su podrhtali od stihova koje je istkala ljubav prema najvećim vrednostima života.