Најбољи пољопривредник Србије бираће се и ове године, а пријаве за „Најдомаћина 2024” почеле су 1. марта и трајаће све до 30. септембра 2024. године.
Укупни овогодишњи наградни фонд биће увећан и новчане награде износиће 7 милиона динара, а новина је да ће поред новчаних, наши најбољи пољопривредници бити у могућности да освоје и бројне робне награде.
Главна награда је 2 милиона динара, а делиће се још 10 награда по категоријама – свака по 500.000 динара. Робне награде у виду семена, ђубрива, и осталих репроматеријала за сетву и обраду земљишта добиће најистакнутији домаћини у свом крају у склопу пољопривредног каравана.
Подсетимо, на прошлогодишњем конкурсу за „Најдомаћина 2023“ било је пријављено више од 400 газдинстава из целе Србије.
У оквиру овог пројекта пољопривредни караван је сваке недеље обилазио различите градове из којих је стигло највише пријава, а међу њима су били: Топола, Шабац, Прокупље, Гуча… Главну награду прошле године однео је Милош Цветков из Димитровграда, а награду му је уручила министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић.
Караван „Најдомаћин 2024“ ове године обићи ће више од 10 градова у Србији. Избор за најбољег пољопривредника трајаће током целе године, а први овогодишњи догађај биће у оквиру Међународног сајма пољопривреде у Богатићу. Тамо ће „Најдомаћин“ имати свој штанд где ће пољопривредници моћи да се ближе упознају са правилима овогодишњег конкурса.
Златибор прес
Један одговор
Vratimo se na DEDOVINU
Na sednici Panela održanog na Zlatiboru, koji je organizovao Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institucija od nacionalnog značaja, autor ovih redova, prisutnima je izneo podatke o nekadašnjim rekordnim prinosima osnovnih kultura u agraru, koji su delo baš stručnjaka ove nacionalne ustanove. Na osnovu tih zvanuičnih državnih podataka, on je ukazao da se naša budućnost nalazi u prošlosti, odnosno da se vratimo takvoj proizvodnji, koju smo nekada imali u rekordima tadašnjim, ali sa željom da budu i u našoj budućnosti. Prema zvaničnim podacima RZS, u Srbiji rekordnu proizvodnju pšenice imali smo 1991. godine od 3.736.503 tone. To nikada više nismo ni do danas stigli. Ili recimo 1986. godine u Srbiji je bila rekordna proizvodnja kukuruza od 8.062.020 tona, dok je rekordna proizvodnja šećerne repe od 4.920.000 tona bila 1989. godine. Sad već daleke 1969. godini u Srbiji je bilo ubrano 886.540 tona šljiva, a iste godine rod grožđa je bio 748.530 tona. U 1974. godini bio je i rekordan rod od 1.148.660 tona krompira koji moramo da uvozimo jer ga nemamo. Slično je i sa paradajzom koji sad uvozimo, a kod nas je imao rekordnu proizvodnju od 244.960 tona daleke 1977. godine. Rekordan rod trešanja od 30.823 tone u 2004. godini… I tako redom bili smo bogata zemlja u proizvodnji, a danas nismo. I to je zvanična državna ISTINA! Ali se ne pominje!